Iz nikad napisane knjige

Ne veruj onome ko se kliberi čim oči otvori

-Sašo…. šta to gledaš?
-Ma, ništa… našla sam još jednu sliku kad si bio bebac.
-Daj da vidim!
Pokazah mu.
-Jaoj, Sašo! Sećam se ovoga!!! To je bilo par dana pošto sam došao kući.
-Aha…
-Tada sam već shvatio da je to moja kuća zauvek i da si ti moj čovek.
-Tako si odmah shvatio?
-Pa… nisam odmah. Prvog dana sam te se plašio… mnogo…
-Ju! Zašto?
-Pa… bilo mi je čudno što sam tu, a i zgazila si me onim drvetom.
-Jaoj, da… klompom. To sam zaboravila.
-Ja nisam, pršute mi.
-Izvini… izvini…. izvini….
-Ma, sve je ok… video sam odmah da si ih stavila u kesu.
-Bacila sam ih.
-Da, to… više ih nisi nosila i onda sam prestao da se plasim i to je bila moja kuća.
-Hmmmn …
-Što se mrštiš, Sašo… stvarno nisam ljut na tebe zbog toga… znam da je bilo slučajno.
-Ma, ne mrštim se zbog toga.
-Nego?
-Gledam ovu sliku pa sve mislim… kako nisam ja odmah sve shvatila ko i ti?
-Šta nisi shvatila?
-Pa…
-Šta? Šta?
-…pa da nije baš normalno da se ovako kliberiš na sabajle. Potpuno sam zaboravila da ne možeš verovati onom ko se smeje čim otvori oči i pre kafe i da će ti kad tad napraviti neki zijan…
-Sašo…
-Molim?
-Mrš!

(Iz nikad napisane knjige: Ne veruj onome ko se kliberi čim oči otvori)

2 мишљења на „Ne veruj onome ko se kliberi čim oči otvori

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s