Da vi rečem...

31.05.2018.

Da vi rečem…

…baldisah.

Evo me, treća nedelja na odmoru. Jedva čekam da počnem da radim i odmorim se ko čoek. Zašto? Zato što… Ne, neću. Samo nek se završi.

Uporedo s tim haosom ja napravih i svoj lični. Jes da sam velemajstor u pravljenju haosa, al sam ovaj put i sebe prevazišla.

Raskrčih malu terasu.

Nisam na nju mogla izaći jer sam je pretvorila u magacin (veliku ne smem ni da pomenem, a ne da izađem na nju… al to nije teme… nek sačeka svoj red). Sad mi je malena terasa sva slatka i divna. Moje biljčice konačno imaju fin domić.

Kad smo kod biljčica, sve divno (pu, pu, pu) napreduju, sem mirođije koja se samoutepala nakon sedam dana. Toliko da mi je žao da ih diram.

Osim terase razvrcala sam i ostavu.

Sve je složeno ko pod konac. Jedino nemam pojma šta imam na ormarima, al’ mi to sad nije ni bitno.

Juče sam krenula sa kuhinjom.

Ijaoj! Šta tu sve izbacih… Bože sačuvaj! Evo ga pun džak do vrha… čeka da ga izvučem i bacim.

To je 7mi kog prepunih ove nedelje.

Sve u svemu…

Spavam po 3 sata. Jednom sam skoro 5 odspavala.

Rekoh li da jedva čekam da počnem da radim, pa da se odmorim ko čoek? Jesam? Ništa onda.

Ma…

Nisam to śćela, no…

U utorak mi istekoše 4 nedelje stroge restrikcije.

Kad to jutro stadoh na vagu umalo se nenpreturih. Od muke. Ljute muke. Pokazivala je 400 il 600, zaboravih tačno koliko, grama. U plusu od prethodnog merenja, nedelju dana ranije. Ako se 10x nisam popela i sisla s vage tog jutra nisam ni jednom. A jesam… bar deset puta. Onda sam sela razmišljajući da l’ da se ožderem ko stoka i sve batalim il’ da se pravim da sam smršala bar dva kg za nedelju dana. Nakon mnogo ‘za’ i ‘protiv’ ožderavanja, ipak se odlučih da se pravim… mada mi je ideja o knedlama sa šljivama uvaljanim u plazmu i bademe bila savršena ideja. Primamljiva do bola. Teskom mukom je odbacih lomeći tako srce i dusu na milion komadića.

Danas, 31. dana stroge restrikcije, opet stadoh na vagu. Jopet sam 5-6 puta stajala i silazila. Vazda ista cifra na displeju bese.

Dragi moji…

…svečano izjavljujem da od početka ove avanture, 31. dana stroge restrikcije bez i jednog brlja (prvi put mi nije teško palo), imam 4,3 kg manje i četvoro pantalona koje sam probala više, a imam neke koje još nisam probala. Neka ih za kad mi zatreba motivacija.

Dakle…

…do postavljenog cilja imam još 9 kg da sljuštim što znači…

…restrikcijo, ćeraćemo se.

Eto…

..to vam šćedoh reći.

I da jutros, od sreće, nisam bila gladna te sam ispekla 2 hrono pogačice i napravila namaz od pavlake, vlašca iz moje bašče (da, da… danas prelomih da je koristim), soli, maslinovog ulja i malo limuna. Preko rknuh dimljenu pečenicu. sve to pojedoh iz tanjirića iz mog novog servisa, noćas prepranoh i jutros prvi put korišćenog.

Mislila sam da ću skviknuti od gladi nakon po sata, al’ cvrc! Evo, već tri sata prođe, a ja sita ko da sam tek jela.

Hmmm…

Verovatno bih mogla iskopati da vam još dosta toga kažem, al’ nemam sad vremena. Odoh da dovršim kuhinju.

Aj, pa zdr.

Studio!

2 мишљења на „31.05.2018.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s