27.10.2018.

Da vi rečem…

Śedo’ jutros za sto da doručkujem, konačno nesto toplo i fino… za stolom… al’… nije to to. Nesto mi fali. Obrni, okreni… Ustanem, otvorim frižider, iako znam da sam uzela sve na šta se još juče nameračih. Zatvorim frižider. Vratim se za sto. Śednem. Krenem da jedem, sve ukusno, curka, musavi, al’ i dalje nesto fali. Švrljuckam nešto što sam pola noći radila… žvaćkam i razmišljam šta sam zaboravia, kad… skontam. Lepo mi fali truckanje autobusa.

Eto…

….to vam śćedoh reći.

Naopaka sam. Dibidus.

Odoh sada.

Studio!

*oživotenaopaksi *oživotetruckaviautobusu *truckavicarules