Da vi rečem...

15.09.2018. (2)

Da nešto pitam…

…može li subota da se ponovi? Prevari me baba na pijaci, pa ovu uludo utroših.

No, da vi sve rečem po redu..

Jutros ustadosmo na sabajle, al ipak kasnije nego obično. Doručkovasmo, pa lagano… nogu pred nogu, u pratnji kolica, krenusmo do Bajlonija…. da malo prošetamo i sagorimo neku kalorijicu.

A na pijaci svega… samo mleka od ptice ne nađosmo.

Za jednom tezgom stoji baka, gleda me umornim pogledom. Ja priđem, reč po reč, tek kad se odaljih u kolicima behu paprike. Šilje. Crvene. Ne bi to bilo čudno da ih cele prošle nedelje nisam dovlačila s Kalenića, prala, seckala, pakovala u kese i zamrzivač. Imam paprika za zimu, da mi se do sledeće sezone smuče, al onaj bakin pogled… pa priča… pa me podseti na moju baku iako, sad kad bolje razmislim, ič ne liče… tek kupih ja njih. Ko velim… ja ću to u rernu, jednom – dve puta, fike fike, pa da ih ogulim, pa śutra da napravim musaku sa paprikama i tikvicama i imaću ručak za dva tri dana sledeće nedelje.

Kupih još ponešto i lagano kući.

Kod kuće povadim sve, krenem da perem paprike… sunce ti poljubim, paprika za sedam musaka. Bar.

Tako mi i treba kad se s bakama po pijaci raspričavam, a lepo jos onomad rekoh da neću to više raditi. Kičma mi je pukla dok sve oprah.

Jedan pleh… drugi… peti… sedmi… rkni, vadi, obrći, rkni, vadi, prebacuj… pa jopet… potpari, oguli… kad se oladi pakuj u kese… fikni u zamrzivač…

Za ručak spremih vrat. I salatu od matovilca. Zbog njega i zapucah na pijacu, a kupih ga u dućanu preko puta..

Prvi put sam ga danas probala, a ne bi da…

Prosle nedelje, pita kolegenica šta od zeleniša da jede… ja nabrajam… pa rekoh i matovac. Druga pita šta je to… ja odgovaram da je trava. Guglala je, al maatovac ne nađe, samo matovilac. Tu smo se dobro natezale jer ja ne odustajem od matovca. Iznervirasmo se obe pošteno.

Danas skontah da je Gugl bio u pravu, a ja reših da probam to čudo. I znate sta? Super je! To mi je od danas omiljena trava. I Zverku je.

Posle sam jopet pekla paprike… malo se šetala sa Zverkom… i u to dođe i večera.

Barena piletina, sos (dižon, limun, neki začin što numem dizgovorim (Jelena Cocco je rešila da ja naučim da kuvam i spremam svašta iako mislim da joj je trud uzaludan), b. luk u prahu, crni u prahu – nisam mogla da pasiram povrćke nakon danasnjeg džupljenja pored šporeta i sudopere i maslinovo ulje, i jedna zelena paprika.

Eto…

…tako ispustih subotu, pa molim da se ponovi. Zeznula me baba.

Ako ne može… nista… odoh da ispružim leđa i čitam, a vama želim lepo veče.

Studio!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s