Crtice iz svakodnevice

Rastanci

-Ne mogu da idem. Ostajem.
-Ne možeš da ostaneš. To bi bilo da odustaješ od svog sna na samo jedan korak od njegovog ostvarenja.
-Imam ja i druge snove..
-Ne možeš izgraditi druge snove na ruševinama starog sna.
-Zašto?
-Zato što će mu temelji biti klimavi i kad tad će se srušiti.
-Pođi sa mnom.
-Ne mogu…
-Zašto?
-Zato što to nije moj san.
-I tek tako puštaš sve.
-Nije na meni da ne pustim…

(Iz nikad napisanog dnevnika: Rastanci)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s