Raznjanjav

Kesice sa sličicama sam kupovala u plavom kiosku koji je bio preko puta restorana Bled. Tačnije, moji su kupovli, a ja sam s nestrpljenjem cupkala pored njih u iščekivanju da mi dodaju to blago. S nestrpljenjem sam kesice otvarala tu pored kioska, a onda trrrk kući da sličice hirurškom preciznošću polepim u album.

Od prvog trenutka kad sam je izvukla iz kesice bila mi je najdraža od najdražih. Kako se ispostavilo, ostala je najdraža za vazda. To sam skontala sada, nekih 100tinak godina od prvog susreta, kad slučajno nabasah na nju.

(Iz nikad pisanog dnevnika: Raznjanjav)