Da vi rečem…
…mnogo je zafrknuto kad imate gomilu šarenih, još uvek maglovitih, ideja za koje nemate pojma kako bi ih realizovali, a i da imate pojma oko realizacije ne bi imali vremena da to učinite.
Kako znam?
Pa iz ličnog iskustva.
Elem, imam tih ideja koje nit umem, nit imam vremena da ih realizujem. Stoje mi tako u glavi i prave totalni karambol dovodeći me do ludila. I koliko god pokušavala da ih oteram, one, ko stene kamene, ni da mrdnu. Posebno vole da se raspištolje noćom te mi ne daju zaspati, a ujutru me probude pre sata pa naokolo već danima hodam kao zombi. Mrtva sam umorna.
Tako su me jutros probudile u po četiri. U to vreme nemam pojma ni ko sam, ni što sam, ni zašto sam, a ne da sam sposobna da se bavim idejama. I tako sam sedela u trpezariji zablenuta u nigde i spavala otvorenih očiju. Tad se setih cvekle.
Ne pitajte me otkud mi cvekla kad je nisam jela od ’76, ’77… od onog dana kad dreknuh ‘Necu ble!!!’. I nisam.
Al na Opakinoj promociji bejaše cvekla koju iz zezanja dadoh Zverku, a on je sav srećan pojede. Tako je kupih, al nikako da se nakanim da je napravim. Zato je jutros izblendirah uz dpdatak maslinovog ulja i malo soli i malo limuna. Tri hrono pogačice koje mi ostaše u zamrzivaču pd prošle nedelje ispekoh pa na jednu rknuh onog namaza, preko nadrobih sira. Na drugu namazah izdrobljen sir, a preko stavih suvi svinjski but, a na treći što i na prvi sa dodatkom svinjskog buta. I mogu vam reći da mi je baš prijalo. Baš. Tako sam drugi put jela cveklu. Zapravo prvi, pošto sam onomad probala i odustala. I Zverko voli cveklu. Izgleda da će postati čest gost na našem astalu.
Doručak me je držao fino do ručka.
Za ručak sam napravila iskorak iz restrikcije pa sam pojela bećarac u koji sam uprzila jaja, komata dva. Bilo mi je potrebno da se izmaknem od mesa.
Kod kuće me jopet spopadoše ideje, pa sam rešila da se zamajem testom. Prvo htedoh pogačice, al mi je delovalo smorno da razvaljam testo. Mafini? Ne. Palačinke? Ne…. … … Reših se da to budu galete.
Pošto me je mrzelo da idem u sobu, čak 5 koraka odatle, po kuvar za recept, a galete nikad nisam pravila. Al sam našla brašno kojem pred kraj meseca ističe rok, pa ga presuh u ćasu iz kesa. Raženo i heljdino. Bilo je, cenim, nešto malo više od po kilograma. Dodala sam po praška za pecivo i so i ulje i vodu, jaje, sve nako šacimetrijski. Onda sam, iz nekog razloga meni nepoznatog, usula u ćasu i susam. sve sam to ubrkala fino rukom i ostavila da stoji sat i po dok smo Zveks i ja izašli malo na vazduh. Kad se vrnuh reših da ispečem galete, al me pre no što počeh, neki đavo nagna u frižider iz kog izvadih fetu i tako je sir završio u testo.
Gledala sam ono testo, a zatim uključih toster. Msm… imam ja i sokoćalo za galete, al sam toliko bila uverena da ću frknuti sve u đubre da sam procenila da je glupo donositi taj aparat.
Prve tri sam odnela komšiju zamorčetu. Oduševljenje njegovo me je vratilo tosteru. Ispekla sam popriličnu turu čupavih galeta. Sad leškarim, čekam Božićni film i jedva čekam jutro da probam galete.
Eto…
…to vam śćedoh reći.
Totalno sam sluđena od šarenih ideja. I umorna. I pospana.
Odoh sad da sačekam film, a vama želim lepo veče, dobri moji
Princeza Chilly 