Da vi rečem…
…danas me je malo puklo. Al’ da počnem s početka. I da vi rečem o’ma… nije ovo priča o konkretnoj ‘rani i receptu, tako da… odustanite odmah ako to očekujete jer… potrajaće.
Nikad nisam bila tip za…
…aljinice, sandalice, cipelice na štiklice. Nije da ih nemam. Imam… žali Bože tih slapova garderobe koji se prelivaju po mojim plakarima. Definitivno im nije tu mesto. Al nije to tema.
Dakle…
…oduvek sam volela farmerke, patike, ponajviše starke, majičice, udobne, tople i šljampave rolke… a ponajviše teksas jakne. Teksas jakne. Klasične.
E…
…ja vam, dobri moji, skoro dve decenije patim za jednom finom teksas jaknom. Teksas jaknom klasičnog kroja. Ko ona moja stara, kupljena u Čikagu s pocetka devedesetih, koju su još samo isprana boja i konac držali na okupu, dok i oni ne posustaše. Sad bi neko rekao… ‘Bož’ budale, ko da je problem kupiti teksas jaknu’. A jeste. Jeste, ljeba mi. Sve ove godine ja ni na jednu ne naiđoh. Zapravo… jesam ja na njih, no one na mene nisu śćele nikako. Taman nađem neku da mi se dopadne, a ono… ni rukav nafancat, a ne u jaknu ući. A ako bi koju i uspela nafancat… ko na bure da si je navuko, pa samo štrči naokolo… Grdno, Bože sačuvaj. Aj i da zažmurim na to ‘grdno’, al treba ruku nekad pomać… podignut… to nikako nije moglo, a da ne izgledam ko robot veseljak. Dobro… danas je moda avanzovala. Svašta se modom naziva, oblače se ljudi ko za svemir da se spremaju, obuvaju obuću koja je ko da si navuko kućnog ljubimca, komada dva na noge… Svako šta voli i kako voli. Dakle, i da zanemarim to da sam ko robot veseljak koji je malo prerastao svoj oklop – treba disat u tome. Bez toga se ne može. I tako je teksas jakna ostala moja tiha patnja.
Danas…
…sva nešto šuveljigava, vraćam se s posla i jednom izlogu ugledah teksas jakne raznih sorti. Nisam baš planirala kupovinu, čak sam rešila da smanjim iste, a i nisam očekivala da ću naći jaknu posle 100 godina, al pomislih mogu da pogledam… možda nađem neku koja mi se baš svidi, pa mi bude motiv da izdržim ovu restrikciju.
I tako uđoh.
Gledala sam… al ništa ne nađoh da mi se dopada. Te strukirano, te šareno, te s krznom, te u šrege, te šiš miš rukavi, te one za nalađivanje bubrega što im je dužina do malo ispod plećke… Na kraju pitah curu koja tu radi da li imaju klasičnu teksas jaknu, ko ono onomad pre 100 godina što su pravili, a ona meni kaže da ima… i odvede me do njih.
-Broj? – upita.
‘Id u peršun…’ pomislih ‘…bolje da si me pitala da ti napamet podelim razdaljinu između Zemlje i Sunca, sa razdaljinom između Zemlje i Meseca, pa taj broj podelim sa pi i….’
-Ne znam… dajte najveću.
Donese meni ona najveću, ja je obučem, a ona… ko da sam svoju majicu okačila na Zverkov ofinger. Ramena do lakata skoro, rukavi, 15ak cm duži. Gledam, ne verujem. Pogledam u onu curu…
-Kanda mi je malčice velika?
-Možda malo… – osmehnu se ona.
-Aha…
-Manju?
-Malčice…. – rekoh pružajući joj onu jaknu.
Ode ona, kad… eto ti je s dve jakne i pruži mi jednu.
-Ova je malčice manja.
Probam, a ona… ko ona prva. Jopet se zamenimo za jakne. Probam i sledeću, a ono jopet rukavi landaraju o-ho-ho preko šaka. Ja gledam u ogledalo, pa u onu curu, pa opet u ogledalo…
-Izvinite, je l’ ovo odeća za Gulivera i njegovu porodicu?
Nasmeja se ona na glas…
-Pa, nije… ali Vi ste toliko sigurni da Vam treba najveći broj. Probali ste xxl i xl i l i veliko Vam je.
-Vidim… zato i pitam…
-Da probamo sa manjim?
-Ako Vam nije mučno….
-Naravno da nije. Sad ću ja.
-Ne žurite…
Vratila se brzo, opet. Pruži mi jednu, ja pogledam. Na njoj piše ‘M’. Podigoh obruvu s nevericom, al da probam…
Znate onaj osećaj da vas neko zajeb… zeza. Ko skrivena kamera? E, takav osećaj sam imla. Ona je bila ok. Ne baš ono taman, taman… već malčice šira, al sasvim pristojna. Može da se nosi. I da izgleda pristojno. Baš.
Okretala sam se ispred ogledala ko na ringišpilu. Gledam, ne verujem…Obukla sam M… ma, nije što je M… no što je teksas jakna… i još pride M! Da je i xxl ja bih srećna bila. Šta srećna… presrećna!
-Ovaj…
-Da?
-Šta mislite da Vam donesem još jednu?
-Šta?
-Jaknu.
-Ova mi je dobra.
-Jeste. Ali… pošto ste već sve ostale probali, mozete i nju… ‘S’ veličina.
-Ma, dajte… ja jedva verujem da sam uopšte našla teksas jaknu u koju mogu da uđem. Još sam ušla u ‘M’… Nema srećnije osobe na ovom svetu, u ovom trenutku, od mene. U ‘S’ sigurno neću ući. Dajte mi ovu.
-A da ipak probate? Ništa Vas ne košta… Volela bih da vidim..
-Pa, ako baš želite da vidite, ok. Ali sam Vas već izmaltretirala i malo mi je neprijatno…
-Nema potrebe. Ovo ja insistiram.
-Dobro.
Donela je. Probah je. Zakopčah je, iako se teksas jakne ne zakopčavaju. Ko za mene da je pravljena. Kupih je. Nije mi žao zbog neplanirane kupovine. Naprotiv. Ali i dalje ne verujem, iako dok ovo pišem sedim u njoj… I ne verujem. Oh, to sam već rekla.
Eto…
To sam śćela da vi rečem…
…da sam posle 100 godina našla teksas jaknu. da sam ušla u nju… u ‘S’ veličinu iste. Još sumnjam da je ovo kolekcija za Gulivera. Ili to ili ovaj hrono zaista radi. Treće nema.
Pošto se cura zaklela da je ovo sasvim regularna, a ne Guliver kolekcija, onda ostaje samo jedno…
Hrono ishrana zaista daje rezultate, a onaj ko tvrdi suprotno garant neđe greši. Zato ne dozvolite da vas takvi ili bilo ko obeshrabri.
Hrono ishrana nije čarobni štapić. Potrebno je da se pomučiš, da budeš uporan i istrajan, da te ne obeshrabe stagnacije. Ako sve to ispuniš – videćeš da fercera. Ozbiljno fercera.
Eto….
…to vam śćedoh reći i sad ojdoh. A vama želim lepo i nasmejano veče.
Studio!
Princeza Chilly 