Iz nikad napisane knjige

Rođendani i ostale blagodeti

Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan…
Mome meni rođendan, rođendan, rođendan…

 

Probudilo me je derendžanje iz mozga. Začkiljih ka satu i prenerazih se kad ugledah 4:37. Derendžanje nije prestajalao…

 

Živeo, živeo i poklone dobioooo
Živeo, živeo i srećan mi biiiiiooooo.
ŽIVEOOOO!

 

Pa sve to jopet, celih deset minuta u krug, dok, po ko zna koji put, jopet ne dođe red na „Živeo“ gde mu se pridružih.

-Dobro si se setila! Mogla si da mi prespavaš rođendan.
-Niko ovo nije mogao prespavati. Digao si ceo komšiluk na noge.
-I treba. Ne slavim rođendan svakog dana!
-Oprostite, Prinče, nisam vas prepoznala… Dođ vamo, drtino matora! – rekoh i zgrabih ga, propisno ga gnjaveći i mazeći…

Onda sam otišla na posao.

Onda sam došla, pa su se cepali ukrasni papiri, pa smo imali rođendanski ručak.

-Je l to više nisam na dijeti?!?
-O, još kako si… Samo si danas pošteđen iste…
-Fala Nebesima na rođendanima.

I tako…

Šesta godinica dođe za tren, a ko juče da se rodila moja radosnisca.

Srećan rođendanko, okano moje ❤️

 

(Iz nikad napisane knjige: Rođendani i ostale blagodeti)

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s