Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan…
Mome meni rođendan, rođendan, rođendan…
Probudilo me je derendžanje iz mozga. Začkiljih ka satu i prenerazih se kad ugledah 4:37. Derendžanje nije prestajalao…
Živeo, živeo i poklone dobioooo
Živeo, živeo i srećan mi biiiiiooooo.
ŽIVEOOOO!
Pa sve to jopet, celih deset minuta u krug, dok, po ko zna koji put, jopet ne dođe red na „Živeo“ gde mu se pridružih.
-Dobro si se setila! Mogla si da mi prespavaš rođendan.
-Niko ovo nije mogao prespavati. Digao si ceo komšiluk na noge.
-I treba. Ne slavim rođendan svakog dana!
-Oprostite, Prinče, nisam vas prepoznala… Dođ vamo, drtino matora! – rekoh i zgrabih ga, propisno ga gnjaveći i mazeći…
Onda sam otišla na posao.
Onda sam došla, pa su se cepali ukrasni papiri, pa smo imali rođendanski ručak.
-Je l to više nisam na dijeti?!?
-O, još kako si… Samo si danas pošteđen iste…
-Fala Nebesima na rođendanima.
I tako…
Šesta godinica dođe za tren, a ko juče da se rodila moja radosnisca.
Srećan rođendanko, okano moje ❤️
(Iz nikad napisane knjige: Rođendani i ostale blagodeti)
Princeza Chilly 