Kuš na vola, krava te ubola?!?

Zvoni mi mobilni. Nepoznat broj, 064. Javim se.
-Poštovanje, Vi ste…
-Da, mi smo…
-Izvinite što Vas uznemiravam. Zovem iz… u ime… Mi smo… blablablabla… blablablabla… blablabla…
-Da, razumem… naravno…
-Nadam se da Vas nisam previše uznemirio pozivom…
-Taman posla… sve je u redu…
-Još, ako možete da mi kažete, da li ćete izaći na glasanje.
-Naravno da mogu. – rekoh i ućutah.
-Ovaj… pa, za koga ćete glasati?
-A, to želite da Vam kažem…
-Pa, da… ako nije problem…
-Naravno da nije – rekoh ljubazno – Glasaću za Leprikone.
-Molim?
-Za Leprikone,- rekoh – Znate… dvoumila sam se između njih, vilenjaka i goblina, ali sam prelomila na kraju. Ipak oni imaju one kazane pune novca, voze se na Dugi i donose sreću i novac. Da, definitivno ću glasati za njih. Oni su tako… divni.
-Vi… Vi ste neozbiljni!!!
-Gospodine, Vi ste mene pozvali u nedelju popodne da Vam kažem da li ću i za koga glasati iako je moje USTAVNO pravo da to činim po svojoj volji i da ne moram nikome da kažem. Nakon što sam Vam ipak rekla, Vi sebi dajete za pavo da mi kažete da sam neozbiljna. E, pa… Vi ste nevaspitani!

Prekinu vezu, seljačina.

Moram da priznam, ovo je treći poziv u zadnjih par dana koji sam dobila od različitih političkih stranaka. Do sada sam bila simpatizer Vilenjaka, kućnih Patuljaka i sad Leprikona. Moram reći da niko ko me je zvao nije dobro podneo moju političku opciju.

(Iz nikad napisanog dnevnika: Kuš na vola, krava te ubola?!? )