Dijete i druge melodrame

-Sašo…
-Oj, mili…
-Ima li i hoćeš li mi dati malo slaninice?
-Ne može, Rexo. .
-Ali Sašoooo…
-Žao mi je…

---

Tri sata ranije…

-Gde si, brate Reks? Ćao, krvopijo!
-Ćao…
-Kako mi je Reks?
-Dobro…
-Sve ok? Nema nekih problema?
-Nema. Osim što je bezobrazan.
-Ne izmišljaj.
*Jeste, ne izmišljaj! Sliušaj pametnog čoveka. – ubaci se reponja.
-Dobro.
-Aj, daj ga ovde na sto.
*Što na sto?
-Sad će da ti vadi krv.
*Lažeš…
-Ne brini, Reks, brzo će i ideš…
*Aooo, kakav zlotvor!
-Zar ne reče da je pametan čovek?
-Tad je bio. Više nije.
Kako god, brzo se završilo.
-Aj dole, momče. Gotov si.
Spustih ga.
-Aj idemo malo napolje da ga pogledam…
Izađosmo, ovaj vrtirep odma se dade u istraživsnje okoline.
-Dođi, Rekso.
Dođe iz mesta i pogleda ga.
–Moraš, brate na dijetu.
*A?!?
-Što?
-Vidi kako se raskrupnjao…
*Jesam, baja sam!
-Ali, sad si ga merio… 5,6 kg… Manje poprilično no prošli put, a sad mora na dijetu.
*Jeste, lupi mu šamar!
-Skreši mu 20% od hrane i ni zalogaj mimo granula. I da dođe za mesec dana da ga vidim.
*Dvaes posto?!? I ni zalogaj mimo glupih granula, a i njih si mi skresao? HITLERUUUUU!
-Baš tako striktno?
-Aha…
-A što ne pre, no sad…
-Aj zdravo, odo da radim. Čuvaj se bratE… Vidimo se za mesec dana. – reče i uđe u ordinaciju.
-HITLERUUUUU! – drečao je Zverko za njim.
Krenusmo.
-Kud ćemo?
-Idemo u dugu šetnju.
-Neću u šetnju, oću kući, da legnem i da gledam tv.
-Oćeš mantrak… Ima da šetaš dok ne smršaš!
-ZLOTVOREEEEEE!
Došli smo kući nakon više od dva i po sata i sručili se na stolice.
-Sašo…
-Oj, mili…
-Ima li i hoćeš li mi dati malo slaninice?
-Ne može, Rexo. .
-Ali Sašoooo…
-Žao mi je…
-Ja ovo više ne mogu izdržat!
-Zverko, pre tri sata ti je reko da moraš na dijetu.
-Znaš li ti koliko je tri sata gladovanja? Ne znaš… Ti nikad nećeš shvatiti kroz kakav pakao prolazim…
-Ne drami!
-Eh, šta sam dočekao… (uzdah)

(Iz nikad napisane knjige: Dijete i druge melodrame)

Muke Tantalove