Da vi rečem...

22.05.2020.

Da vi rečem…

Nisam ni znala koliko mi treba odmor do jutros. Imala sam strrrašne planove, al evo me još ošamućene kako ne znam kud bijem, a kako stvari stoje – neće se to brzo promenit. Iz tog razloga, jedino odlazak Zverka na kontrolu redovnu ostaje u planu, a ostatak dana posvećujemo usporenom lađenju. Nema druge.

Zato ladindan započesmo finim doručkom iz tiganja. Jaja, slanina i mocarela. Uz paradajz, zbog crvene boje. Fali nam zelena, al jedino smo imali mladi luk koji baš nije prigodan pre izlaska u svet. Nema veze. Zelena mi i onako bije draga boja.

Nakon doručka i kafe, pala je lagana šetnjica. Nakon nje, nekk se zabavlja knjigom, neko kanapom koji se dobio od tetke mu i tako…

To vam šćedoh reć…

Život je lep kad možete da idete kroz njega bez foliranata i lažova koji se okolo vrzmaju.

I kad imate nov tiganj, naravno. 

Odosad da vidim oćel knjiga biti dobra ko prezhodne dve, a vama želim lep i nasmejan dan.

Studio!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s