Da vi rečem…
Nisam ni znala koliko mi treba odmor do jutros. Imala sam strrrašne planove, al evo me još ošamućene kako ne znam kud bijem, a kako stvari stoje – neće se to brzo promenit. Iz tog razloga, jedino odlazak Zverka na kontrolu redovnu ostaje u planu, a ostatak dana posvećujemo usporenom lađenju. Nema druge.
Zato ladindan započesmo finim doručkom iz tiganja. Jaja, slanina i mocarela. Uz paradajz, zbog crvene boje. Fali nam zelena, al jedino smo imali mladi luk koji baš nije prigodan pre izlaska u svet. Nema veze. Zelena mi i onako bije draga boja.
Nakon doručka i kafe, pala je lagana šetnjica. Nakon nje, nekk se zabavlja knjigom, neko kanapom koji se dobio od tetke mu i tako…
To vam šćedoh reć…
Život je lep kad možete da idete kroz njega bez foliranata i lažova koji se okolo vrzmaju.
I kad imate nov tiganj, naravno.
Odosad da vidim oćel knjiga biti dobra ko prezhodne dve, a vama želim lep i nasmejan dan.
Studio!
Princeza Chilly 