Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori sest jezika obicno mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji.
Tamo ceznu za takvima! Ja, licno, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nadjem reci koje su mi potrebne za sva cuda koja nam se događaju.
Jos u gimnaziji, redovno sam isao na popravne ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike.
Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne i naucim taj engleski!
Jedna nadobudna dama u nekom otmenom diplomatskom društvu pokusala je da me uvredi:
“Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama, a ne znate engleski?”- pitala me je.
“Gospodjo”, kazao sam, “Kolumbo je, takodje, otkrio Ameriku, a nije znao ni reci engleskog!”
Siroti nasi prevodioci! Koliko li je tek njima tesko kada pokusaju da prevedu neprevodivo. Pise mi jedan iz Amerike:
“U vašoj prici, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite. Pisete da je to kostalo kao /kajgana svetog Petra . /Odakle znate da je sv.Petar jeo omlete?
Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da kosta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je placena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: */St.Peter’s scrambled eggs?/*
Kada smo kod jaja, kod vas sam pronasao izraz /jaje na oko/? Sta je to? */Egg on eye/*? Zasto bi neko stavio jaje na oko? Da se mozda, kod vas ocna oboljenja ne lece jajima? Unapred zahvalan itd…”
Jedan drugi me pita u pismu, sta to znaci da je malisan bio /“pljunuti otac”/? Ko mu je i zasto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju ocevi i kojom prilikom? Zanima ga, takodje, izraz /“buni se k’o Grk u apsu” /Zbog cega je taj Grk zatvoren kod nas i zasto je protestovao? I kako je, uopste, moguce da nekome /“padne sekira u med”/? Otkud sekira u medu? Zar se med ne cuva u teglama ili zatvorenim posudama?
Sa izrazom /“spava k’o zaklan”,/ imao sam najvise neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj vec usao u metaforicne snove?
No, najvise pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip /“prdnuo u cabar”,/ to jest, cabrirao, sto je potpuno neprevodivo ni na kakav jezik! Mada je i to tesko, covek bi, ipak, lakse mogao da objasni kakav je neko, koga zovu /“mrtvo puvalo”/ (mrtav, a puse) ali kako objasniti tipican beogradski izraz koji ima toliko skrivenih znacenja, a ne znaci nista – /landara pisore/! Ili kada je neko pomalo bleskast, pa ga zovu /indi-mindi-saja-paja/? Da ne pominjem stari izraz: /satro, Pera, Mika, Laza/!
Prevodioce zanima jos i to zasto su za nas toliko udaljena bas /spanska sela/ (To su za mene spanska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao sto su, na primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju sta znaci /rasturi ga k’o Bugarin curku/ i zbog cega se neko /smeje k’o lud na brasno/? Sta ima smesno u brasnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakse mi je da odgovorim na pitanje o recima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.
Ukratko, da se posluzim recima jedne novokomponovane pesme:
/Ne placi mi na kucnome pragu/
/Da mi vrata ne povuku vlagu…/
(Momo Kapor)
Princeza Chilly 