Ne razumem ni ja

-Roditelju, roditelju!
Roditelj mrzovoljno izađe iz kujne.
-Šta je sad?
-Roditelj dolazi s posla!
-Dobro se setilo! Opet se zapilo u kafani, to se nikad neće dovesti u red! Ova novotarija uopšte ne funkcioniše kako treba!
Otvoriše se vrata.
-Gde ste, porodico? Dođite da vas izljubim!
-Govedo jedno pijano, da nam nisi prišlo!
Dete pritrča Roditelju.
-Roditelju, Roditelj je opet ljut. Ceo dan me je grdilo. – prošaputa koliko je to dete u stanju da uradi.
-Ja nisam ljuto! Ja sam umorno! Po ceo dan perem, ribam, čistim, kuvam dok se ovo vucara po kafanama po vascijeli Božji dan!
-Ja se ne vucaram po kafanama, ja radim, privređujem i idem po sastancima.
-I ja, al su moji sastanci u firmi, a ne u birtiji.i kad dpđem radim sve što treba da se po kući uradi, a ti se i tamo i ovde samo zevzečiš.
-Roditelju jedan, hoćeš da me vodiš napolje?
-Hoću, Dete.
-Ček, ček… Kako to misliš da je ono Roditelj jedan?!?
-Pa tako mi je reklo! – zakuka Dete shvativši da je novi rat na pomolu i da neće skoro izać napolje.
-Zašto si reklo Detetu da si ti Roditelj jedan? – nakveči se ljutito Roditelj nad Partnerom.
-Zato što jesam.
-Ma, nemoj! Po čemu si ti Roditelj jedan? PO ČEMU?!?
-Po tome što… – zastade pristigli Roditelj da razmisli.
-Eto, ni samo ne znaš… Cela kuća i svi vi ste na mojoj grbači i sve vas vučem. Ja sam Roditelj jedan!
-Ja sam glava porodice! Ja sam Roditelj jedan!
-Ti glava porodice? Ti?!? Dovučeš se ovde ko papučinski mačak, po čemu si ti glava porodice?
-Po tome što jesam! Tako je uvek bilo i tako će biti!
-E, pa ja ću učiniti da glave ne bude. Samo dok zaspiš…
-Ti si nenormalno!
-A ti si mrtvo, samo dok zahrčeš!
-Ja vas ništa ne razumem… – zavapi Dete.
-Ne razumemo ni mi! – dreknuše Roditelji pobrkanih brojeva u glas.