Crtice iz svakodnevice

Tante za kukuriku

Zazvrndači telefon večeras.
-Ellllouuu?
-Morao sam da te zovem.
-Ako si morao ondak je sasvim u redu što jesi.
-Nećeš da me pitaš što?
-Je l trebam?
-Pa zato sam te zvao.
-Dobro. Aj ponovo. – rekoh i prekinuh vezu.
Zazvrndači telefon jopet.
-Ellllouuu?
-Morao sam da te zovem, kretenu.
-Što sam kreten?
-Ne što si kreten, no što sam te zvao.
-Dobro. Aj ponovo. – rekoh i prekinuh vezu.
Zazvrndači telefon jopet.
-Ellllouuu?
-Morao sam da te zovem i ne glupiraj se više, no po planu se ponašaj.
-Dobro. Što si morao da me zoveš.
-Goca pravila knedle kad je čula da si se ukočila.
-Ukočila sam se prošle nedelje, sad sam mnogo bolje.
-Ja joj danas rekao, jbg.
-Stoko!
-Stoka, ne stoka, ja se ubih. Zovem da ti se zahvalim jer ne bi pravila da nisi smotana…
-Mrš!
-Šta ti radiš?
-Evo, leškarim. Čekam da se ljeb ohladi, da spremim klopu za sutra pa da spavam.
-Mesila si ljeb?
-Ahaaaa…
-Saću da dođem da probam. Stavi kafu.
-Jesi li ti kad čuo za izraz ‘tante za kukuriku’?
-Jesam. Znam šta znači, al mi nikad nije bio jasan.
-Sad ću da ti razjasnim za vijeke vijekova, slušaj ‘vamo…

Deset minuta kasnije.

On jede ljeb, ja knedle.

(Iz nikad napisanog dnevnika: Tante za kukuriku)

1

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s