Crtice iz svakodnevice

Iz nikad napisanog dnevnika: Slikanje

Obično mi je mrsko da započinjem išta, al kad se nakanim i krenem ne stajem. I nestrpljiva sam da završim. Radim tačno i precizno, al se trudim da to bude na mah, a ne da ga razvlačim danima.

I onda krenem na slikanje i ubije me nestrpljenje.

Jedva sam čekala mesec i po da se dokopamo boja.

Sve sam mislila…

Sad kad krenemo, pa se razmašemo, pa svaki čas po jedna, slika. Eventualno kući domaže… dovršišimo ako baš ne stignemo na času. I to detalje. Jesam, ljeba mi!

Al kako se meni vazda nešto izjalove planovi, tako mi je i ovo palo u vodu oma…

CVRC!

A CVRC je jer sam imala (ne)SREĆU da upišem školu kod čoveka koji, osim što ima znanje, to znanje, za razliku od mnogih drugih koji drže škole, nesebično deli sa nama. I ne samo da deli, no ne odsupa od toga da se to znanje primenjuje baš onako kako treba. I ne dozvoljava da se vrluda.

I tu dolazimo do onog CVRC jer me stalno opominje da ne brzam… i da ne budem nestrpljiva… i još malo pa ću i batine da dobijem. Al krivo sedi, al pravo besedi… baš sve je u pravu. 🙄

I tako…

…od slike po času ništa jer…

U skoli kod Zoran Antovic se uči kako treba i učimo da radimo kako su radili stari majstori, sa sve građenjem slike u 7 slojeva. Oni koji me znaju znaju da me su me svakoje grdobe klepale po glavi i leđima i sve ih nekako preživeh, al ovih sedam slojeva po slici će me dokusuriti. Hoće, svih miknedli sa šljivama!

Elem,…

… već sam kukala za sivo podslikavanje jer slikanje kreće od tame, iako mi nikako nije bilo jasno kako će ono da da bude šareno na kraju. I pored sve moje brige, na kraju ispade ok ‘al osta sumnja da će ono blato moći da se ušareni. Al reko’ … videćemo.

Prošli čas…

… ja sva srećna što ćemo dudarimo veselim bojama po onim blatnjavim slikama, al sačeka me sledeći CVRC!

Nema veselih boja!

Kuš veselim bojama direkt na tamu, Mali veseljače?!? Tama bi ih progutala. Prvo treba das uradi prelaz od tame ka svetlosti.

Razočarenje.

Dobro…

…al kako se to radi?

Neutralnim tonovima.

Dobro…

… daj te boje discedim na paletu, pa da krenem da mažem.

Nemam.

Molim?

Nemamo ih.

Kako nema? Ja ih videla u radnji, samo nisam znala da trebam da ih uzmem.

I ne trebaš.

Pa kako onda?

Lepo. Napravićeš ih sama.

Ja? Da napravim?

Da.

Od čega?

Od crvene, žute i plave.

Nema šanse!

O, da… Ima!

A zašto ne kupovne kad ih već ima?

Zato što trebaš da naučiš komplementarnost i mešanje boja.

NOKAUT!

I tako…

…jesam se namučila ko sinja kukavica, al sam nešto zbućkala. I namackala. I da vi rečem… ništa se to menine dopada. Lepše mi bilo s onom u milion nijansi glibavom sivom, no ovo blatnjavo.

U stvari…

… čak ne znam ni da li sam utrefila boje koje trebaju, al sam se super zabavila iako sam par puta bila na rubu suza i dva puta se jedva oduprla želji da iscepam sliku.

I sad ću da svisnem do ponedeljka, dok ne dođem na čas i ne čujem presudu.

A možda slikanje nije za mene.

Eto, lepo nisam pametna šta mi je činiti.

UPOMOĆ!

2 мишљења на „Iz nikad napisanog dnevnika: Slikanje

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s