Da vi rečem…
Ustadoh ja jutros na sabajle, pre prvih petlova, pa ‘nako obeznanjena pravac na terasu da vidim kolko je toplo i šta da obučem i… iz momenta se razbudih i zaledih, pa posegoh za psovkama iz širokog mi asortimana istih, pogodnih za vremenske (ne)prilike i trk nazad u krevet. Trebalo mi je više od četres minuta da se smlačim i procirkulišem. Uveliko sam probila sve termine, pa udarih u trk.
Ostalo mi je još vremena da doručkujem kod kuće. Dakle… nešto toplo, ali nisam imala ni naznaku ideje šta bi to moglo biti.
Otvorih frižider i pogled mi prvo pade na čvarke, a u misli mi doluta babina crvena šerpica. Jedan klik i… tamo sam.
***
Zima na planini zna da bude surova.
Ako pod planinom smatrate turističke centre i zimu na istim – izvinte, al vi onda nemate pojma šta je zima na planini.
Zima na planini je sneg do preko glave, zavejani putevi, odsečenost od ostatka sveta za koji zbog kijameta nemate pojma da l uopšte više postoji i kurjaci koji noču zavijaju oko kuća.
Zima je i kad baka pozove ‘Đeco, hajte da se ogrejete! Brzo! “ a mi poiskačemo ko zečevi od kojekuda, bez da nas ponovo zove. Pa se pobacamo oko stola trudeći se da zauzmemo mesto najblliže šerpi, pa dograbmo po krišku ljeba vrućeg, pa je lomimo i umačemo u onu šerpu, a prstima otkidamo i sir. A oko tebe dreka i galama i otimačina i smeh i poneka suza i ti aktivno učestvuješ u svemu tome, onako brkljav od rane, kao jedan od aktera istog komada. I srećan si.
***
Klik i… eto me u mojoj kuhinji.
Reših da napravim ‘Ugrej se’ doručak
Dograbih one čvarke i surduknuh ih u crvenu šerpicu s belim tufnama. Naime, ako se ovaj doručak pokuša napraviti u šerpici druge boje nikad neće biti ukusan kao iz crvene. Znam da mi ne verujete, ali ja za to ič ne hajem pošto znam da je tako, a vi spremajte u čemu hoćete. Moje je samo da vi rečem kako jeste. Onda čvarke pospete sa ljutom alevom paprikom i malo ih osolite ako su neslani, promešate sve to i i onda rknete šerpicu u zagrejanu rernu. Unutra rknetei parčiće ljeba i ostavite unutra dok se ljeb ne zareška fino, a čvarci se ne opuste i lepo se prožmu sa alevom paprikom i onom solju… s tim što šerpicu treba dobro protresti par puta, u razmacima. Dakle… ne brlkati, no protresti. Kad sve bude gotovo jede se iz šerpice, iako ja jutros nisam… al sad pouzdano – iz šerpice je slađe. Možete sir udrobiti u to, al javiše volim da ga čapkam posebno. Jede se… RUKAMA! Dakle, nikako viljuške, kašike noževi, no prsti! Odlomite komad ljeba, pa ga umočite u čvarke, s vremenom ćete steći iskustvo kako da bogato ostane čvaraka na ljebu, a zatim ga u slast smažete sa sirom, sve mrmljajući i cokćići. Tome teško možete odoleti.
Eto…
… to vam śćedoh reći i podariti vam recopis za lekić protivu zime, a vi vidite šta ćete s njim. Ja bih ga probala.
Sad odoh. A vama želim lep vikend.
Aj, u zdravlje!
Studio!
Princeza Chilly 