Da vi rečem...

18.11.2018

Da vi rečem…

…totalno me je smlatilo ovo zahlađenje i sivilo. U to ime sam opravila doručak po svojoj meri.

Nego nisam to śćela da vi rečem, no…

Ja kad odem u dućan imam običaj da čekam u redu kod mesara, pa da kad stignem na red, ko oni pre mene što sam ih psovala dok sam čekala, birkam i peebiram šta bih iako uglavnom sve isto uzimam, prokletija, pa kažem šta oću, a oni mi iseku. I to traje…

U poslednje vreme gledam slike gospođa bre (zaozbiljno to mislim, da ne bude zabune) koje lepo kupe sve iseckano i upakovano… dodu do frižidera, otvore ga, uzmu šta im treba i gotovo, a ne ko ja da stojim u redu i u sebi pominjem ovima ispred celu familiju od trećeg kolena na ovamo i još se iznerviram ako se naknadno setim nekog nesrećnog pretka koji mi u ljutnji promače, pa moram nanovo.

Jutros, bogme…

…ja gospodski, damskim koracima… jes da sam smešna sama sebi kad tako tupkam, al’ aj“ da probam i ja da budem dama… pravac do frižidera, kad ugledah kilomerarsko zmijče od reda, uzeh buđolicu, pa na kasu… garantovano ni onaj prvi iz reda nije uzo ono po šta je došao, a ja već pređoh ulicu i uđoh u zgradu.

Od sad ću samo tako. Gospodski. Ako ne zaboravim.

Eto…

…to vam śćedoh reći.

Vazda ima po nešto da nam olakša život, kao što je meni ovo pakovanje suhomesnatog. Il’ kao što mi je veseli doručak – heljdina testenina kuvana u pavlaci, sa sirom, uz pesto i buđolu Kosmajska delikatesna radionica.

Kako god…

… ubih se ko zec i sad mi je sve ravno…

Odoh sad da uživam u ničemu, a vama želim lep i nasmejan dan.

Studio!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s