Početak novogodišnjeg raspolozenja

Uleteo je u sobu gde sam pravila novogodišnje čestitke, naglo se zaustavio vidno zapanjen, a onda je počeo na glas da se smeje.
-Šta ti je?
-Hahahahahahaha… Pa ti sjaktiš! Hahahahaha
-Šta radim?
-Sjaktiš!
-Kako to mislis…. sjaktim?
-Lepo…. Kao one lude lampice na onom bodljikavom drvetu koje nakinđuriš… Hahahaha
-Kakve lampice?
-Ma one blesave… Znaš one što ne znaju šta hoce… Te bi sijale, te ne bi.. I tako, dok se smisljaju sta će, one se stalno pale i gase…
-Blesav si ti!
-Ja blesav? Ti sjaktiš, a ja blesav…
Uvredjeno frknuh.
Prišao mi je i uskočio u krilo.
-Ne ljuti se… Stvarno si slatka tako šljokucava. Kao da imaš na sebi mnooooooogo zvezdica koje plešu. Dopada mi se.
-Ja tebe, časna reč, ništa ne razumem – rekoh i pomazih ga.
Iznenadjeno sam gledala njegovu dlaku na glavi i ledjima koja je svetlucala kao da je posuta milionima zvezdica. Pogledah u svoje ruke, pa majicu i sve je sjaktalo. Počeh da se smejem.
-Hahahahahaha…. Reci dragička!
-Dragička.
-I ti sjaktis! Hahahahhahaha
-Lazeš!
-Ne lažem! Ne lažem!
-O, neeeee! Neću da sjaktim!
-Što? Baš si sladak! Kao da si posut milionima zvezdica.
-Neću! Dečaci ne svetlucaju! Šta je to?
-Imam neke ideje za novogodišnje čestitke, pa sam isprobavala neke nove tehnike… Između ostalog i gliter… fini svetlucavi prah. Sad šljokucamo i ti i ja. Baš je super!
-Ne, nije super! Skidaj to s mene!
-Ne mogu… To je fini, sitan prah… Dok sam ne otpadne sijaćemo k’o novogodišnje jelke…
-Kad će da otpadne?
-U nekom trenutku…
-Kad?
-Možda krajem 2019., 2020. godine… Možda i u 2021.. Ne znam…
-A koja je sada godina?
-Ova? Ovo je 2018.
-O, Bogo moj!!!