Da vi rečem...

10.09.2018.

Da vi rečem…

Vrčeras, sva srećna zbog, bez problema, preguranog četvrtog dana restrikcije, reših dobavim, tačnije, dotaljam, večeru jerbo nikako ne volim ove restriktivne večere.

Uzeh ćasicu s barenom piletinom od sinoć što je pretekla i krenuh da seckam papriku kad osetih pogled na sebi. Okrenem se, a ono me moj Zverko, oko moje, gleda onim ‘e, greote’ pogledom.

Jaoj, bolje da me je uj’o no da me tako gleda. Ko da ja ne znam, kukavna, da mi je večera jad i beda. Ma, za srce me je ujo. Malo mi muke što moram ovo zobati, no mi još i on na muku staje.

Al, znate šta?

Dostojanstveno oćutah. Jesam, Boga mi. Još sam podigla glavu i ispravila leđa praveći se da to nisam videla. Baš ko što nisam videla njegove čeznutljive poglede ka ćasi dok sam večerala. Dobro, na kraju sam mu dala parčence, iako nije zaslužio. A i što bih mu davala kad je ‘e, greote’. Ima on svoje granule.

Eto…

…to vam se śćedoh potužiti.

Sad odoh da patim u tisini i tešim se s ukupnih -2 kiligrama, a vama želim lepo veče i još lepše snove.

Odjavljujem se.

Studio!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s