Da vi rečem...

25.08.2018.

Da vi rečem…

…postoje dani koji koji nas razbole, kao što je mene jučerašnji. Razbiju nas na milion delova takvom jačinom da mislimo da se više nikada nećemo sastaviti.

S druge strane…

…postoje ljudi, malo ludi. Poprilično šaškasti. Koji su jači od najjačeg lepka. Zovu se prijatelji. U gore pomenutom danu oni se skupe pa deo po deo sastave i spoje i ni jedan šav se ne vidi.

Hvala im.

Jutros se probudih, koliko je to moguće, normalna.

I shvatih… gladna sam.

I shvatih… nisam startovala Maksa, a danas je treći dan kako je stigao kući.

Glad + Makso = Hitna intervencija.

Načupah iz bašče bosiljka. Ćušnuh ga u Maksa, dodadoh sve po redu, kako volim – maslinovo ulje, pinjole (više volim s bademima, al kad već uzeh ovo čudo, koje me je koštalo ko Sv. Petra kajgana, da ga i stučem), parmezan, čen belog luka so. Bzzz… bzzz… bzzz… Pesto je gotov. Inače, ja najbolje volim pesto od bosiljka. Najbolji je!

Uz pesto najmnogo volim… jaja. Sa mnogo čilija.

Uz jaja slaninu.

Uz sve to… ljeb.

Suma sumarum – ubih se ko zec.

Eto…

…to vam śćedoh reći.

I poželeti lep i nasmejan vikend.

Studio!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s