Crtice iz svakodnevice

Iz nikad napisanog dnevnika, 19.08.2018. – zapis 2.

-Huh…
-Šta huhćeš, ne bruji tebi u glavi…
-Moram da radim…
-Šta?
-Ne pitaj me… moram da naoštrim bojice.
Preseče me zabezeknutim pogledom.
-I to ti je rad?
-Crnački.
-Daj, ne zezaj.
-Huh…
-Daj to ovamo… ja ću ti ih zarezati.
-Hoćeš stvarno?
-Ako obećaš da danas više nećeš huhtati.
-Obećavam.
-Daj…
-Al da obećaš da ćeš svaku zarezati i to pažljivo da ih ne lomiš.
-Hoću.
-Svaku?
-Da.
-Pažljivo da ih ne lomiš?
-Pažljivo da ih ne lomim. Donesi i umukni.
-Srce si.
Doneh.
-Šta je to?
-Za oštrenje…olovke… rekao si da hoćeš…
-Ko još, a da nije knjižara, ima ovoliko olovaka?!?
-Bojica… olovke drvene su narezane…
-Šta mi je ovo trebalo???
-Obećao si…

Posle malo više od sat i po.
-Nosi ovo od mene!
-Jesi zavrsio?
-Jesam. Đavo te u šumu saćero… koji će ti ovo đavo? Vidi… iskočili mi žuljevi na prstima.
-Od čega? Ti reče da to nije posao…
-Kad će ti,bre, ovo trebati?
-Kad me iznerviraš da te proburazim… baš si ih fino zašiljio.
-Mrš!

(Iz nikad napisanog dnevnika: Uvaljivanje koske i ostale zanimacije)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s