Crtice iz svakodnevice

Iz nikad napisanog dnevnika, 18.08.2018.

Nakon po sata tumbanja sedoh.
-Izeš kuću koja rezač nema. – prošištah i dograbih fon.
Javio se posle prvog zvona.
-Znao sam!
-Šta?
-Da ćeš zvati.
-Onda znaš i zašto zovem. Gde je?
-Ko?
-Rezač.
-Kakav rezač?
-Za oovke, aman!
-Otkud znam… tu negde…
-Nema.
-Mora da ima… potraži na logičnim mestima.
-Pretražila sam sva logična mesta i uočila sijaset nelogičnosti, ali rezač nisam našla. Imaš li ga uopšte?
-Verovatno…
-Aha… a kad si ga poslednji put kupio?
-Šta ja znam… kraj osnovne… možda u srednjoj…
-Pre dvaespet, tries godina?
-Ma tu je…
-Nije!
-A da ti ipak dođeš?
-Neću da dolazim, hoću da završim nebo.
-Sašice… ako ne dođeš izbićeš mi pedeset jura iz džepa…
-Kladili ste na mene?
-Da pošaljem kola po tebe?
-Ne!
-Dobićeš pola.
-Neću da dolazim.
-Dobićeš celu opkladu.
-Neću pare, hoću rezač!
-Zamlato! Dobićeš i celi opkladu i tri rezača.
-Da sam htela u kafanu pošla bih sa vama. Odosmo mi kući i reci tom zevzeku s kojim si se kladio da mi ne treska kad dođe kući, ujutru moram dustajem ranije.
-Stvarno nećeš da dođeš?
-Neću.
-Zbog rezača?
-Zbog neba.
-Ja tebe nikad neću razumeti!
-Ni ja.

(Iz nikad napisanog dnevnika: Rezač:50 jura 1:0)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s