Crtice iz svakodnevice

Iz nikad napisanog dnevnika, 16.08.2018.

Posegnuh, ne gledajući, za šoljom kafe.
-Ja to ne bih pio…
-Molim? – podigoh pogled i videh ga preko stola kako sedi i čita, ne gledajući me.
-Kažem… – reče ne podižući pogled – …da ja to ne bih pio.
-To je kafa. A meni se pije.
-Ako ti se pije skuvaj drugu ili ću ti je skuvati, ali ja tu ne bih pio.
-Pobogu, čoveče, što bih kuvala drugu kafu kad sam pre po sata skuvala ovu?!? – rekoh iznervirano.
Konačno podiže pogled na najlenji mogući način i pogleda me pogledom „e, mlato zamlato’ pogledom.
-Možda zato što već pola sata ispiraš četkice malo u nju, malo u ćasu predviđenu za to. Ali kako hoćeš… Zverko i ja odosmo u šetnju.
-A kafa?
-Šta kafa?
-Hoćeš mi skuvati kafu pre nego što odete? – upitah najumiljatijim glasom na celom svetu.
-Zašto bih? Imaš kafu… skuvala si je pre po sata… – reče i mrtav ladan usta i ode.
Nisu se ni osvrnuli.

(Iz nikad napisanog dnevnika: Umetnici… oduvek i zauvek neshvaćena bića)

2 мишљења на „Iz nikad napisanog dnevnika, 16.08.2018.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s