Da vi rečem...

22.07.2018.

Da vi rečem…

…mene il’ nema pa nema il’ iskačem ko zec iz šešira i na nos izlazim. Izdržite još malo. Sutra se vrćem u rutinu, pa ćete se odmoriti od mene.

Nego…

…šta ono śćedoh reć’?

Ah, da…

Shodno tome da pet dana nisam išla na posao, ništa pod milim Bogom nisam radila, sem uživala i odmarala… ako izuzmem dva odlaska u državne institucije, što smatram šetnjom. Sad mi pade na pamet… može li se ovih 5 dana ponovuti, nisam bila spremna 😁

Ni to nisam htela.

Da… setila sam se!

Obzirom da se sutra vraćam u kolotečinu, ko i svake nedelje, reših da sprčkam ručak za par dana. I pošto me je mrzelo da se ja tu nešto batrgam oko ručka odoh u dućan preko puta i uzeh jedno kilo… i kusurče krmećine koju mi ono fino dete isecka na kockicke, pa kad dođoh to oprah i rknuh u namašćen pekač pitajući se da l’ da rknem unutra i neko povrće, al’ odustadoh.

Setih se da imam krš nekih začina.

A kako i ne bi…

…svi se frljaju s nekim začinima za koje ja i ne čuh dok ne zalutah ovde kod vas. A se neko zafrlja sa začinom, a ja sutra odem i kupim, s namerom da to prvom prilikom isprobam. Pa zaboravim. A kad se setim uveliko sam, za vazda, zaboravila za šta to služi. Jedino što obožavam i guram u sve su chilly i italijanska ili provansalska mešavina začina.

Tako ti ja dovatim onu ćasu sa začinima, stavim bogato prvo ova dva što nizostavljam. Onda dohvatim dimljenu papriku… to pre neki dan uzeh i nikad je ne probah. Onda krenem redom… malo ovog… malo onog… ovo zvuči fino – turi… vidi ovo kako smešno zvuči, njega suni više… ovo mi deluje bzv – njega ću malo… i tako… stavih intuitivno sve što mi se učinilo prikladno.

A onda pokrih pekač i ćušnuh ga u rernu.

Kad ga dofati vatra, pa kad zamirisa… presedesmo Zverko i ja dobrih po sata gledajući u pnaj pekač kroz rernino prozorče.

Pred kraj se podigoh i napravih salatu. I moram da vi rečem…

…užasno mi nedostaje što ne mogu sir za ručak. Majke mi. Inače, ja nikad ne pojedem puno sira, a po malko volim uz svaki obrok. Dakle… molim da se preispitaju pravila i da se pronađe rupica u hrono zakonima kroz koju će moći da se provuče po, zaista, malo mlečnog uz ostale obroke. Hvala.

Taman sam htela da izvučem onog mirisljavka iz rerne, kad se setih da sam noćas oko 3 zamesila ljeb. Pronađoh ćasu, premesih testo. Onda sam se setila zrnevlja od ćurke.

Da…

…zrnevlje od ćurke.Ovde su se podosta frljali s tim.

Pre neki dan, dok sam se s posla vraćala, na stanici gde sam čekala prevoz uđoh u dućan zdrave ‘rane. A u njemu, samo što mleka od tice nema. Možda i ima, al’ nisam pitala. Elem, gledajući u ona čudesa, spazih zrna od ćurke. Dobro, ne zove se tako, al’ posto ni uz pomoć magije neću zapamtiti kako se zove ja ga zovem zrnevljem od ćurke. Jedva se ona cura i ja sporazumesmo šta hoću. Ja sam se mrštila, ona je plakala od smeha, ja sam neke odavde psovala zbog toga i tako…

E, to zrnevlje, pošto nemam pojma gde su ga one psovane ćuškale, ja danas posuh po ljebu. One psovane, ako prepoznaju o čem pričam, imaju vremena do ujutru da pobrišu postove u kojima se TO nalazi i tako preteknu ukoliko mi se ne dopadne.

Suma sumarum.

Meso je vr’ ispalo. Ukusno je, meko, sočno. Prosto mi je žao što nikad više neću moći da ga utrefim. Ljeb fino miriše, ne mogu da grešim dušu.

Meni su oči na pola koplja, a danas imam trening. Ko i svake nedelje – surfujem na dasci.

Eto…

…to vam śćedoh reći.

Nedostajaće mi ovaj boemski život bez frke, trke i halabuke.

Oće, ljeba mi.

Odoh sad. A vi uživajte u ostatku dana. I smejte se.

STUDIO!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s