Iz nikad napisane knjige

Komoditet i ostala živciranja

-Zverko.. Zverko…
-Mrmlj?
-Da li bi mogao da pređeš na neki krevet il neku od fotelja il stolica? Možda u svoj krevet?
-Mogao bih.
-Pa, da li bi to učinio? Odmah?
-Ne bih.
-Ali rekao si da bi mogao.
-Pa… mogao bih, ali to ne znači i da hoću.
-A zašto nećeš?
-Zato što mi je ovako najlepše.
-Ali meni nije. Ja nisam dušek. Uopšte nije lako kad se šest kila razbaškari po tebi. Uostalom… zaspao si u sred igre.
-Pa… kad si me češkala…
-A moram i da idem na posao.
-Opet?
-Da.
-Znaš šta, Sašo?
-Šta, Zverko?
-Sad ću da ustanem, a ti se spremi i idi. Ali da znaš… kad se vratiš moramo ozbiljno da porazgovaramo.
-O čemu?
-O tom tvom poslu.
-Šta o poslu?
-Moraš nešto da uradiš po tom pitanju… počinje ozbiljno da ugrožava moj komoditet.
-Mrš!

(Iz nikad napisane knjige: Komoditet i ostala živciranja)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s