Iz nikad napisane knjige

Udobnost, srcu dragost

-Rekso?
-Mrmlj?
-Mogu li te nešto priupitati?
-Ako baF moFaF…
-Pa, mnogo me zanima…
-PiFaj onda…
-Jesi li ti dobio nešto za rođendan?
-Fta?
-Pa… neke poklone… što si tražio?
-Na Fta miFliF taFno?
-Na prase.
-JeFam.
-Na žirafu.
-JeFam.
-Na lopticu.
-JeFam.
-Jesi li sve to tražio?
-JeFam.
-A zasto se onda igraš samo sa starim igračkama i tom raskupusanom lopticom.
-PogFešio sam.
-Sta si pogrešio?
-MiFlio sam da mi tFebaju noFe igFačke… onda sam shFatiFo da one nemaju duFu ko oFe moFe staFe.
-Pa šta ćemo s novim da radimo.
-NiFta. Neka ih… dobiće i one duFu s ffemenom… igFam se i s njoma pomalo.
-A kako igračke dobijaju dušu?
-Pa, igFanjem. Kad se igFaš s njima one dobijaju i duFu… i poftaju udobne. I sFcu dFago.
-Aha… srcu drago.
-Da… Je l to sfe?
-Jeste.
-DobFo… idi pefi sudofe… ja fu da se igFam.
-Mrš!

(Iz nikad napisane knjige: Udobnost, srcu dragost)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s