Da vi rečem…
…jutros, sem naših jezika, od čilija, ništa nije gorelo.
Al’, još vam nešto śćedoh ispričat.
Jutros, na sabajle, nakon što se u po šest išetasmo i vrnusmo u krevet, Zverko k’o katapultiran u neko doba iskoči iz kreveta i besno lajući izjuri iz sobe. Onako, poluošamućena i čupava, iskobeljah se i ja i krenuh da vidim čemu larma tolika kad joj nije sklon. Nađoh ga kod vrata kako priča s nekim kroz ista. Otvorih ih i repati izlete da pozdravi komšinicu. Iskoristih priliku da mi, pošto već ide do pijace kupi u H&K proju. Hrono, naravno… da se ne smaram oko doručka.
Ubrzo se vrnula… s ljebom. Hrono. Kaže, predomislila se, pa svratila u Ideu. Pa, dobro… rekoh i ja. Nije najsrećnije rešenje, al’ ako ga fino zareška i dok ga jedem zažmurim na desno i začkiljim na levo oko, može sasvim fino da prođe.
Uzeh onaj ljeb, a i šta bih drugo, pa fiknuh deblju krajku koju izdubih i namazah tahinijem, pa je preko tahinija obložih dimljenom pečenicom, pa unutra rknuh jaje i preko rknuh so, kurkumu, čili i italijansku mešavinu začina, pa sve to ćušnuh u rernu na po sata.
Kad već ne smem sladoled, kašikom za isti izvadih dve kugle ajvara i jednu pavlake, a na ovu od pavlake turih mirišljavka iz moje bašče, da mi makar jedna forka s ranom izgleda fino.
Onda prenesoh i onaj vulkan od ljeba, na tanjir i… ubismo se ko zečevi.
I još bih da dodam…
Posto sam ja u #restrikcijidosudnjeegdana, kombinovanje jaja i mlečnog je ograniceno na 1x u deset dana, a posto sam ja to iZkoristila juče, pavlaku je pojeo Zvetko.
Eto…
…to vam śćedoh reći.
Vulkani su super. Mogućnosti su neograničene. A domaći ljeb je bolji od kupovnog, bio hrono ili ne.
Odosmo mi sada da se prošetamo još malo, pre no što rkne kiša. A vi… uživajte u vikendu i… smejte se.
Studio!
