Crtice iz svakodnevice

Kako sam pobegla od kuće

Podseti me Boris, gazda na tavernu s veliki burići, na jedan davnašnji događaj.

Imadoh tada jedno pet godina, možda malo više, kad sam rešila dodem od kuće.

Potrpala sam klikere i sličice u džepove i nekoliko čokoladica Životinjsko carstvo u onom plavom omotu. Drvenu i hemijsku olovku stavih u svesku, svesku pod mišku i pođoh… pa kud me drumovi odvedu. To je moralo biti mesto gde ću moći da imam mnogo pasa.

Dakle, krenuh tog dana u beli svet.

Malo sam se igrala ispred zgrade… pukla mi obična olovka, Pišta mi iscepao svesku, čokoladice pojedosmo, a onda je već i bilo vreme za crtani i… jbg. Uteraše me u kuću.

Vise nikad nisam bežala od kuće i kad god se toga setim pomislim kako je glupo što prave ovako male džepove pa čovek ne moze čestito da ih napuni i krene…

3 мишљења на „Kako sam pobegla od kuće

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s