Iz nikad napisane knjige

Gromovi, munje, nedokazanost i ostale glavobolje

-Sašo, što si sad sela?
-A šta da radim, Rekso?
-Ustani da idemo!
-Gde?
-Kako gde? Napolje!
-Napolje?
-Aha!
-Je l ti čuješ kako grmi?
-Da, pa…?
-Ne možemo napolje kad grmi.
-Što?
-Zato što… to nije normano. Jesi ti normalan? Ko još ide napolje kad grmi?
-A otkad nas briga sta drugi rade? Mi radimo šta se nama radi i kad nam se radi… drugi nek rade šta hoće, njihova stvar.
-Zverko…. neću da idem u šetnju kad grmi!
-Onda reci da te mrzi, a nizmišljavaj grmljavinu kao opravdanje! – reče i ode ljutito.
***
Posle desetak minuta krenuh do sobe da uzmem tefterče i ugledah ga kod vrata.
-Šta to radiš?
-Čekam.
-Koga?
-Tebe.
-Što?
-Da se smiluješ da krenemo.
-Mrš!

(Iz nikad napisane knjige: Gromovi, munje, nedokazanost i ostale glavobolje)

3 мишљења на „Gromovi, munje, nedokazanost i ostale glavobolje

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s