Iz nikad napisane knjige

Imena i ostala gužvanja mozga

-Sašo… sve se kanim da te nešto pitam, pa nikako…
-Hoćeš sada?
-Pa… voleo bih, ako si raspoložena.
-Za tebe uvek. Pitaj.
-Sašo, zašto si ti meni promenila ime?
-Molim?
-Zašto si mi promenila ime?
-Kako to misliš da sam ti promenila ime?
-Lepo.
-Ne razumem te. Nisam ti menjala ime. Jesi… jesi.
-Da vidimo ovako… Tebi je ime Hercules. To si dobio odmah po rođenju i to ti je u papirima..
-Jeste.
-Ja sam ti dala ime Reks. To ti je… kršteno, što bi se reklo.
-Jeste.
-Drugari te zovu Zverko. To ti je nadimak.
-Jeste.
-Tako je oduvek.
-Jeste.
-Pa, kako sam ti promenila ime?
-Ne znam. Imao sam još jedno ime i samo si me njime zvala do pre 2.5 godine, a onda si odjednom prestala i sad nemam to ime. Dugo mi je nedostajalo, ali sam se navikao bez njega. Ipak me zanima gde je i zašto ga više nemam.
-Jao, Rekso, ja stvarno ne mogu da se setim da sam te ikad zvala drugačije.
-Jesi… jesi…
-Eto, zaboravila sam. Hoćeš li mi reći koje je to ime?
-Hoću.
-Reci…
-Fujto.

(Iz nikad napisane knjige: Imena i ostala gužvanja mozga)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s