Da vi rečem...

02.06.2018.

Da vi rečem…

Jutros mi je u poseti bilo drugarče.

Ne znam da l’ sam vama pisala o njoj, pa ću ukretko.

Moje drugarče Tea ima 7 godina i neodoljivu potrebu da tepa kad je u mom društvu, ona ima mašte za tri deteta i, nećete verovati, priča sa životinjama i biljkama, i crta i peva i pleše (jednom je plesala u Knezu, nako iz čista mira (o, bruke) jer je jedna beba od tri godine plakala pa je htela da je oraspoloži i plesala bi moja Tea još tri dana samo da je majka nije spodbila i odnela odatle da je ne bruka, i voli moja Tea da pravi koješta i… voli priče svakojake, posebno o mitskim bićima, što njenu majku ultremegagiga ozbiljnu direktorku (paz vraga) jedne firme i velku DAMU NA NOTE (paz dva vraga) jako iritira (iritira i ona nas al’ je naša pa nećemo da joj kažemo, a ona nama kaže). I moja Tea nije baš nešto ješna. Al’ kod mend jede sve jer ja, to je tajna pa nemojte nikom reć’, sve namirnice nabavljam kod patuljaka iz Irske, cigana čergara u prelepoj šarenoj odeći koji predivno pevaju, plešu i imaju gitare i konje (AHA!), divljeg plemena crne boje, ljudoždera, koji mene vole jer sam im onomad kad me uloviše napravila kačamak pa su me poštedeli u zamenu za recopis kačamaka i tako postadosmo prijatelji, od Zlatnog Zmaja s Popokatlpetla, Cvrnegog Zmaja (ljubimca Kralja Majmuna iz daleke Kine) i tako tih nekih divnih stvorenja koje sam upoznala uZ put i niZ put do TAMO (to je tajna pa ne mogu da vi rečem gde).

I pošto je drugarče videlo moje biljke i malo popričalo s njima, saznalo je da je Mirišljavko zapravo stigao iz Mirišljave Bašte Žute Žabe sa obale mora i da zato tako lepo miriše… Mirišljavko joj je rekao da dozvoljava da čupnemo par listića i zasladimo se i drugarče mi je to prenelo jer… ja baš i numem da razumevam biljke. Poverovala sam joj jer niko ne izmišljava takve stvari.

Onda smo odsekle nekoliko listića što Mirišljavka nije bolelo, rek’o je to Tei, samo ga je malkoo golicalo, pa smo iz čarobne kutije rknuli brašna od svakojakih brašana od kojekuda u ćasu i dodali iseckane listiće Mirišljavka (kako sam tupava jer sam sve vreme mislila da se zove Bosiljak) i rknule smo u to magični prašak (samo malo jer se magija ne sme olako shvatiti i rasipati tek tako), soli iz Crnog mora, maslinovog ulja od maslina koje su brale grčke vile smejalice i gazile ih u burićima plešući uz sirtaki (pustile smo grčku muziku dok smo radile jer samo tako sva lepota maslinovog ulja dolazi do izražaja) i sa toplom vodom, našom česmovačom, zamesile testo i ispekle smo od njega lepinjice na tiganju.

Naseckale smo slaninicu i izvadile u tanjire ajvar i pavlaku i jele ko princeze. Čekaj… mi i jesmo princeze. Tek da se zna. I posle smo sve oprale jer da bi hrana bila opet ukusna sudovi se odmah moraju oprati, pa smo pričale priče i igrale se sa Zverkom i onda je došla Gospođa Mama i driugarče je otišlo.

Sad Zverko i ja idemo u šetnju.

Eto…

…to vam šćedoh reći.

Nikada nemojte biti preozbiljni i preumorni da pronađete čudo, makar u tanjiru. A čuda su svuda oko nas… samo trebate da naučite da gledate…

Odosmo mi sada…

Studio!

Једно мишљење на „02.06.2018.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s