Iz nikad napisane knjige

Biti najkul i ostala ispiranja mozga

-Hoćeš li malo usporiti, ljeba ti?
-Što?
-Nema 10 minuta kako si izvadio krv.
-Pa?
-Pa… trebao bi da se pokunjiš ko svaki pristojan pas i duriš se, a ne da vitlaš ko sumanut po ulicama.
-Sašo… meni je kod vađenja krvi najgore to što moram da stojim na onom metalnom stolu pet minuta. Ostalo je… pa nije ništa. Jesam sam stajao na zadnjim šapama, prednjim se oslonio na tvoja ramena i niko me nije držao? I kad me je uboo ja nisam ni mrdnuo. Samo sam pogledao preko ramena i doca mi je namignuo.
-Pa, ono.. jeste.
-A i dobio sam ovaj žuti šal na nozi…
-Bandaž…
-Da, to… i baš sam fensi.
Zakolutah očima.
-Mozemo li ovo negde da kupimo, pa da mi ponekad stavljaš kad krenemo napolje?
-Što bih ti stavljala bandaž kad krenemo u šetnju, pobogu?!?
-Pa zato što mi lepo stoji. Baš sam najkul.
-Ti si jedan običan kreten.
-Možda… ali sam svakako najkul.
-Mrš!

(Iz nikad napisane knjige: Biti najkul i ostala ispiranja mozga)

2 мишљења на „Biti najkul i ostala ispiranja mozga

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s