Da vi rečem...

15.04.2018.

Da vi rečem…

Nisam vam nešto zadnje dve, tri nedelje pod libelu.

Ne. Dobro… traje to duže, al’ zadnje dve, tri nedelje mi je baš bzvz.

Sve me nesto žulja i steže i mrcvari, al’ šta – ne znam. Samo znam da bih iz sopstvene kože iskočila, al’ to se ne može. Kako god okrenem… nit’ mi se jede, nit’ mi se pije, nit’ mi se radi, nit’ mi se slika, nit’ nakit pravim, nit’ čestitke, nit’ bookmarkere, nit’ mi se piše… Ništa. A bih ja.. nije to sporno. Imam ideja za izvoz. Čak me i ne mrzi. Čak bi mi i prijalo. Al’ mi se ne da… lepo ne mogu da se nateram da počnem.

Da barem postoji razlog, pa u redu. No jok. I sve je to počelo da me nervira. Jako. Toliko da bih samu sebe bih izmlatila, čisto ‘nako pedagoški. A’l ni to ne mogu.

I tako…

…ove poslednje dve, tri nedelje sve je išlo jednolično. Odem na posao… dođem, tu sprčkam šta baš moram i što ne može da se odloži. Išetam se sa Zverkom. Vrnem se. Upalim TV, što tri, četiri godine nisam radila, gledam u njega, on tandrlja, a ja nemam pojma šta tandrlja.

I tako…

…prolaze dani.

Onda, u ponedeljak, ustah u pet i rekoh ‘Dosta je! Možeš da ne jedeš i da ne spavaš i možeš da ništa ne praviš i ne pišeš, al’ nešto duradiš po tom pitanju moraš! Nećeš više traćit vreme, majčina ćeri. Vreme vratiti nećeš nit možeš da kupiš novo. Zato… pošto ti više vako ne odgovara, moraš nešto duradiš i promeniš!’

Rekoh to sebi i zaćutah jer u po šest ujutru stvarno nisam mogla da smislim ništa pametno po tom pitanju.

I tu mi je Zverko pomogao… pozvao me je u šetnju.

Nakon nekoliko kilometara bazanja uz reku, vratismo se.

Ideja o promeni je još bila tu, samo poprilično jača. Jedino su mi motivacija, energija, snaga i ideja kako da svoj život promenim falile. Ali šta su motivacija, energija, snaga i ideje spram želje?

Ništa.

Poizvađivala sam svoje stare, zaboravljene knjige iz kutije u kojoj su zavrsile kad sam ispolagala ispite i nikad im se više nisam vratila. I znala sam da neću. Al’ ne znam što ih se nisam rešila. Valjda su čekala taj ponedeljak. Nemam drugo objašnjenje. Razvrcala sam ih po parketu, izvadila sam i laptop iz torbe i krenula sa novim projektom – Promena života iz korena.

Beležila sam, škrabala, tražila, bojila, tačkala… Sve u svemu, jutros u tri sata zatvoroh svoju Svesku promena. U njoj je za ovih šest dana sitno, u svaki red, da bi sve ispisano bilo što bliže jedno drugom, ispisano oko 50 strana A4 formata. U tih pedeset strana su smernice šta bi trebalo da uradim.

Noćas sam u tri završila.

Msm… imalo bi tu još što šta da se piše, al ne pišem doktorku disertaciju, no sebi smernice… ako šta zaškripi lako ću se time pozabaviti.

E, tako.

Lepo sam se izigrala i vrlo sam zadovoljna. Sad imam od čega da počnem. A tezi deo tek dolazi.

Dakle…

Igra se nastavlja.Sve treba razraditi do detalja. Ukoliko me ovaj šiz i dalje bude držao.

Al’ nisam to htela da vi rečem.

Uopšte.

Htedoh vam reći da sam se jutros, ni malo orno izvukla iz kreveta nemajući pojma šta bih jela. Na putu do kuhinje se setih stare kineske poslovice koja gladi: ‘Najveće životne promene valja započeti testeninom u tanjiru’. Porazmislih se i shvatih da bi mi neka testenina baš fino legla.

I bi testenina.

Heljdina. Sa pavlakom, ajvarom i domaćom kobasicom koja se već poprilicno vremena razvlači po frizideru.

I bi ukusno.

I baš mie fino.

Eto…

…to vam śćedoh reći. Da nikad nije kasno da promenite nešto što vam ne odgovara. Život je suviše kratak da bi ga traćili na nešto što nas ne čini srećnim.

A sad odoh da se igram. A vama, dobri moji, želim lep i nasmejan dan. 🙃

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s