Da vi rečem...

21.03.2018.

Sinoć.
-Moram da kupim blender.
-Što?
-Pa, treba mi…
-Šta je sa tvojim? Pokvario se?
-Jezik pregrizla! Super je i super radi, ali je mali… Kad pravim namaze ume da zabaguje kod veće količine i onda često moram da dorađujem štapnim mikserom, a znaš kolko volim da perem sudove.
-MALI?!?
-Pa, da…
-Ono čudo ti je malo?
Ne budem lenja, ustanem ti ja i iznesem svoje voljeno bonsai blenderče, kopiju onog nutri bul…, kako se već piše, čuda.
-Otkud ti to?
-Kako otkud? Pratiš li ti o čemu pričamo, uopste? O blenderu, a ovo je moje blenderče.
-Nisam imala pojma da imaš ovog palčića. Ja pričam o onoj skalameriji od sto kila koju si jedva dovukla iz Tehnomanije. Ono što se samo pere i ima opciju za supe.
-Sam se pere? Blender s opcijom za supe?!? Srce, to ti nisam ja pričala. Pobrkala si me s nekim.
-Možda bi to bilo moguće, da te pobrkam, to mislim, da nisam bila s tobom kad si ga kupila.
-Šalu na stranu… stvarno si nesto pomešala.
-Možda bih te pomešala da me nisi zeznula da više od pola puta ja teglim to čudo. Još me ruke bole kad se setim…

***

Da vi rečem…

Ako je verovati pričama koje kruže da su umetnici zaboravni i malo na svoju ruku, ja sam veliki umetnik.

Potpuno sam zaboravila na taj blender. Posle dugog ubeđivanja počela sam da se da se prisećam. Više su to bili fleševi no sećanja, al i to je bilo dovoljno duđem u ostavu i pronađem ga.

Onda sam se i setila.

Kupila sam ga s namerom da ga koristim. Raspakovala ga, oprala i napravila nam smuti od borovnice. Tu smo se zapričale i kad je ona otišla ja sam mečku rodila dok sam ga oprala jer… posuda od 2 litra je od debelog stakla, duboka i teska ko tuč. Kad sam napokon uspela da to savladam odložila sam ga u špajz i… zaboravila iako sam ga platila ko od zlata da je.

Sad čujem da se sam pere…

Malo sam to prostudorala na jutjubetu i… stvarno se pere. Naspeš tečnost za sudove i vodu, vratiš na postolje, stisneš, dizvineš, treće dugme gore i…. bzzzzzz… bzzzz… bzzzz… on sve skine sa zidova iz rupe ispod noževa, s noževa tako da ga ti samo finiširaš .

Opciju za supu nisam studirala, al sam skontala da mi u blender može vrelo dide.

O! Lude mi glave… o, lude mi glave!

Sva sreća da pomenuh blender. Da nisam, drugi bih kupovala.

No, nisam vam baš to śćela reći, no…

Oni koji su duže ovde znaju da numem da pravim palačinke. Teoretski da, prakticno… pravila sam ih jednom. Kad sam ih smotala bile su ko balvani. Tri balvana, tačnije.

Tako sam odustala od palačinki.

Jutros ustanem pre pet. Izvedem Zverka i tek napolju skontamo da je zavejalo. Brže se vratismo no što se uopšte nakanismo da siđemo niz onih pet stepenika do trotoara.

Kod kuće smo bili u 5:10. Ako se vrnem u krevet prespavaću odlazak na posao. Al šta da radim u 5:10 ujutru? Zverko je otišao u krevet, a ja u trpezariju.

Na pultu je stajao blender.

Na pamet mi padoše palačinke.

Ubacivala sam u blender, sem dva jaja i dve kašike maslinovog ulja, od oka… brasno, kiselu vodu, so, prasak za pecivo. Jedan krug… drugi… treći… il vodu il brašno… sve do skoro po kile brašna i skoro po litre kusele kad konačno ubodoh gustinu koja mi se, iz mog bogatog neiskustva s palačinkama, učinila prikladnom za američke palačinke. Još moram priznati da sam američke palačinke videla u filmovima i serijama i to poređane jedna na drugu pa preliveno odozgore s nečim što se sliva niz tu rpu. Na nekim slikama su po tome bile pobacane borovnice il džagode, al toe druga tema.

Elem…

Zbućkam ti ja to tako… premažem puterom običan tiganj, sunem šacimetrijskom metodom onaj bućkuriš direkt iz bokala blendera jer kutlaču posle treba prati.

Išlo je glatko.

Da mi je kad palo na um da vako pravim… do sad bih bila velemajstor.

Završim s palačinkama, poklopim ih.

U ćasu stavih tri suve paprike, prelih ih ključalom vodom i ostavih ih pokrivene koliko da nacedim limun i popijem ga s toplom vodom. Opušteno. Kad to završih uzeh onaj bokal, nasuh u njega vodu i prašak za sudove, vratih ga na postolje, stisoh treće dugme gore…. bzzzzzz, bzzzz… prosuh ono iz bokala, ponovih postupak još dva puta samo bez praška. Malkice ga doprah, reda radi…

Stavih paprike u blender, orahe, limunov sok, so, čili, maslinovo… beli luk nisam stavila… bzzzzz… bzzzz… U roku od minut i po eto mi muhamare (je l se tako vika?).

Bzzzz, bzzzz… trlj, trlj… i gotovo. Oprah blender.

Uzeh palačinke, namaz i… Setila sam se tek drugu duslikam. Dobro da uopšte jesam.

I da vi rečem…

…za doručak mi je sasvim dovoljno bilo dve ove Američke palačinke iz blendera na crnogorski način. Meke, sočne, zasitne… sve preporuke.

Eto…

To vam śedoh reći i poželeti prijatno snežno veče. 🙃

Studio!

123456789

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s