Da vi rečem...

18.03.2018.

Da vi rečem…

Jutros sam poranila. Pre četiri ustadoh da pozavršavam neke stvari koje sam planirala, a koje odložih jer mi je juče bio mrzindan i sve me je mrzelo.

Za danas sam planirala da za doručak pravim testeninu i baš sam joj se radovala. A onda se niodkuda pojavio đavo, sleteo mi na rame i počeo da šapuće:

-Pita… pita… pita… pita…
-Pitaš li se ti imam li kore?
-Imaš li?
-Nemam. I sad ništa ne radi da ih kupim.
-Radi IDEA, tamo niz put… na ćošku.
-Tamo imaju samo one grdne kore.
-Onda rasuči.
-Taman posla! Dvaes godina nisam sukala… petnaest sigurno.
-Taman je vreme…
-Makse!
PUF!

Lepo sam se batrgala petnaest, dvadeset minuta. Iz sve snage, moram dodati. I u po pet ujutru sam odmahnula rukom, izašla iz stana, odmarširala u zgradu uz drum i zazvonila na vrata.

-Šta se desilo?
-Daj brašno.
-O, budale… koliko je sati?
-Po pet.
-Imam samo belo.
-To mi treba.

Uzeh ga, zahvalih se, vrnuh se kući.

Činjenica je da pšenično nije hrono. Nisam ga ni konzumirala dve godine cele. Činjenica je i da nisam sukala kore dvaes godina i xa sam totalno zakržljala po tem pitanju. Činjenica je i da sam bila 100% sigurna da ću sve baciti. Ipak pokušah. Mešala sam meko speltino i pšenično, priznajem. Uspela sam, priznajem. Ukusno je, priznajem. Neću sukati kore bar 15 godina od dana današnjeg, kunem se. Gotove su sasvim ok, ljeba mi.

Eto… to sam vam śćela reći.

Sad odoh da varim. A vama želim lep i nasmejan dan, dobri moji.

Do sledećeg javljanja… Osmeh vam. 🙃

Studio!

1

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s