-Samo se mrdni i rastrgnuću te, ja ti jemac bio. Rekao sam… nadrljaćeš ako se mrdneš. Ja sam lovac. Nećeš mi pobeći. Uhvatiću te i presuditi ti, pa makar mi to poslednje bilo…
-Izvini… kome to pretiš?
-Pssst, Sašo… ne skreći mi pažnju.
-S čega?
-S njega.
-S koga?
-Aman, jesi li ćorava? S praseta!
-Pa… nije da nisam…
-Zbrisaće mi zbog tebe.
-Ko?
-PRASE! KONCENTRIŠI SE ČOVEČE!
-Zverko… valjda si svestan činjenice da je to prase igračka?
-Pa?
-Pa ništa… osim što ne može da pobegne.
-Pa šta?
-Pa… što mu pretiš?
-Saša… da li misliš da su oni na televizoru pravi kriminalci i policajci?
-Koji?
-Oni u filmovima i serijama.
-Naravno da nisu…
-Pa ipak gledaš ko da su pravi.
-To su glumci i posao im je da narodu održe paznju.
-Pa i ja sam glumac.
-Ti?
-Mogao bih biti.
-Ti?
-Vidiš da mi dobro ide.
-Aha…
-Sad moram ponovo…
-Samo ti…
–Rekao sam… nadrljaćeš ako se mrdneš. Ja sam lovac. Nećeš mi pobeći. Uhvatiću te i presuditi ti, pa makar mi to poslednje bilo…
-Neće ti to prase nigde, pretio mu ti ili ne.
-Hajde, Saša… idi nesto uradi… obriši prašinu… operi kupatilo… bilo šta korisno.
-Mrs!
(Iz nikad napisane knjige: Na (šapo)korak od Oskara)
