Da vi rečem...

17.03.2018.

Da vi rečem…

Jutros smo se zaspavali. Ništa šetnja, ništa jelo u rano jutro. A ja sam kriva, priznajem.

Sinoć oko deset sedoh da na po sata malo švrljuckam, koliko da dok mi se baš fino ne prispava. I tako… red boje, pa red boje, pa red… kad završih bilo je četiri sata. Dok se oprah po pet. Jedva se odvukosmo u krevet.

Jutros kuka sat, mi se pravimo blesavi. Prvi je odustao.

Na jedvite jade uspesmo da do deset doručkujemo, a doručak najjednostavniji mogući – hrono pogačice i kajmak. Završimo i vratismo se u krevet.

Neki smo se jedva sad izkobeljali iz istog, neki još kunjaju. Sad se kanim da ga izvučem iz kreveta i didemo u šetnju. Potrajaće i nakanjivanje i izvlačenje iz kreveta, odavle viđo.

Eto…

To vam śćedoh reći. I poželeti vam lep i nasmejan dan.

1234

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s