Da vi rečem…
Danas sam prvi put ugledala konzervu leble… kako god, na polici u prodavnici i pokupih je bez razmišljanja. A gde je TO, tu je i tah… kako god.
Malo pre reših i da ih iskoristim. Za humus, naravno.
Da mi je neko rekao da je pravljenje humusa takva boza ja bih ga odavno pravila, ali je to u mojoj glavi bila vrlo zametna rabota.
Istina je sasvim drugačija. Humus je napravljen za 7 min i to samo zato što sam ga morala doraditi štapnim mixerom jer mi blender nije odradio kompletan posao. Da nije tako bilo bi gotivo za 3.5 minuta.
Kakav je – ne znam. Nisam ga ni liznula, ljeba mi, ali… ako je suditi po Zverku, ja više NIKADA, neću kupiti humus. Dobro… verovatno ne nikada, ali ću njegovu kupovinu svesti na minimum.
Odluka o tome će biti doneta ujutru, kad probam. Ako do ujutru preteknem od neizvesnosti odluciću o tome.
Eto, to vam śćedoh reći. I poželeti lepo veče.
