-Zverko?
Tišina.
-Zverko?
Ostah bez odgovora te ustah da ga potražim. Obiđoh celu kuću, svaki budžak u koji bi se mogao zavući, al od njega ni traga, ni glasa. Poče da me hvata panika. Pade mi na pamet da sam išla u prodavnicu. Da se nije išunjao? Jeste da to nije nikad radio i da, i pored toga, vodim računa, al… Zverko je to.
Obiđoh još jednom kuću, al od Zverka ni Z. Vratih se u trpezariju i sedoh na svoje omiljeto mesto, nemajući pojma šta da činim. Odjednom, začuh šuškanje. Pogledah ispod stola, a tamo, na stolici ppred radijatora, reponja spava sve u 16est.
-Ks… ks…
-Mrmlj?
-Šta to radiš?
-Makni mi se, Saša!
-Šta ti je?
-Kako šta? KAKO? Udarila zimoća i ova bela nedaća i ti me pitaš šta mi je?!?
-Ali…
-Makni mi se… nije mi do života, ne mogu se i s tobom natezati.
-Dobro… izvini…
(Iz nikad napisane knjige: Zimska idila i ostali đavolji marifetluci)
Princeza Chilly 