-Rekso….
-Molim?
-Sad dok sam razgovarala telefonom….
-Da?
-Da li je neko gurao nos u cvece, srca, leptirice i ostale papirne stvari koje sam sekla za scarpbooking?
-Za skar…sta?
-Nebitno… da li je neko gurao nos u moje papirice?
-Ne.
-Ne?
-Ne… koliko znam.
-Dobro.
…
Posle pola sata…
-Rekso…
-Molim, Sašo?
-Hoćeš da se slikamo?
-Za fejs?
-Aha…
-Hoću!
…
Škljoc!
-Rekso, hoćeš da vidiš fotku?
-Hoću… daj!
-Evo…
-Ups!
-Šta je?
-Dobro, dobro… shvatio sam… neću više nikad.
-Šta?
-Da guram nos u tvoje papiriće.
-Znači… ti si?
-Ne zezaj, Sašo… taj papirić na mom nosu bi video i šišmiš u sred belog dana.
-Pa, ono… bi…
-Znaš šta?
-Šta?
-Mnogo si pokvarena…
(Iz nikad napisane knjige: Inkriminišući dokazi)
Princeza Chilly 