Gastronomski pregovori i ostale zavrzlame

-Rexooo! Dodji da jedes!
Tupkanja sapica i pojavi se. Dodje do cinije, njusnu i frknu.
-Sta je, bre, ovo?
-Rana.
-Daj ti meni pravu ranu.
-A sta fali ovoj?
-Ne svidja mi se.
-Kako znas kad nisi ni probao?
-Znam.
-Dobro, ali kako znas?
-Jednostavno znam.
-A hoces li barem da probas?
-Necu.
-Meni za ljubav…
-Daj…
-Molom te…
-Dobro, probacu… al onda da mi das valjanu hranu.
-Dobro.
-Obecavas?
-Ako ti se ne svidi obecavam da cu ti dati nesto drugo.
Ponovo je prisao cinijici i onjusio, a onda je oprezno liznuo. Pa opet. I opet i… uskoro je cinija bila prazna. Cutala sam.
-Opet si me zeznula.
-Stooo?
-Stavila si granule. Ne mozes ti bez njih…
-Ako ti je to jedina zamerka, prezivecu.
-Sta sam ovo jeo?
-Granule…
-Ne zezaj!
-Piletina, tikvice, zivo jaje i pavlaka.
-Zamalo da ne pojedem. Bas bih se zeznuo.
-Pa, kad neces da slusas…
-Dobro je ovo bilo.
-Hvala.
-Odoh sad da malo odmorim.
-Aj… ja cu da posklonim.
-Aj…