Iz nikad napisane knjige

Dresura

Kad je Zverko bio mali rešim ja da od njega napravim dobrog, poštenog psa i da ume svašta nešto. Ukratko, donesem odluku da ga izdresiram.
Pošto smatram da je najbolje učiti psa putem nagradica, je l’ te, a pošto je Zveks alav i može da pojede koliko i, recimo, kavkaski ovčar (iako nema veličinu da to i dokaže, al će to bez problema učiniti ako mu servirate kilo mesa), shvatim da bih bankrotirala za tri dana ako  kao nagradice koristim poslastice za ljubimce, pa se odlučih za varijantu s parizerom.
Ne budem lenja, odem do Matijevća, kupim jedan parizer s namerom da ga iseckam na kockice i da to budu nagradice Zverku prilikom dresure.
Dođem kući, iseckam onaj parizer, raspodelim u kesice, uzmem jednu, a ostale turim u frižider i povedem Zveksa na Kališ, da učimo da bude fin…
Na Kališu krenemo s obukom. On mali tvrdoglavi mulac, vidim odbija saradnju, lepše mu da njuška naokolo i zevzeči se sa drugim psima, pa ga spodbijem i odemo na usamljeno poljanče, bez ometajućih elemenata. On i dalje odbija saradnju, al udario tuk na luk… ni ja ne odustajem. Na kraju, na jedvite jade posluša moj Zverko mene i sede kad mu reko, ja sva srećna gurnuh ruku u onu kesu s parizerom, a ono unutra gnjilavo, masno, razdroćkalo se… al šta ću… seo pas, mora da se nagradi. Izvucem tri kockice, pružim Zveksu, on ih njusne, frkne, poskoči onako iz sedećeg stava unatrag, pa se strese i ode svojim putem, da istražuje okolinu…. Ni da proba, a svi znaju kakva je poguzija i da bi pojeo i masno ćebe, samo ako je dobro zamašćeno… Krenemo kući nakon nekog vremena, nedresirani, jer što bi učio ako nema gastronomske vajde. Usput ja pokušavala da mu uvalim onaj parizer, jbš dresuru, d’izvinete, greota da se baci, al on više ni da priđe da njušne.
Dođosmo napokon kući, ja sva masna od onog parizera, Zveks gladan ko tri vuka jer svi znamo da pas ne treba jesti kad se vedžba putem nagradica jer mu neće biti primamljive… ma, totalni fjasko od dresure. Ja besna ko puška, spodbijem one kesice sa salamom iz frižidera surduknem ih u đubre i tim činom završim s obukom.
Eto… zbog Matijevića mi pas osta nedresirani divljak.

(Na slici nedresirani divljak koji je doneo igračke koje najviše voli, da mogu da izaberem s kojom hoću da se igramo. Čini mi se da je njegova metoda dresure bolja od moje)

(Iz nikad napsane knjige: Dreasura)

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s