Crtice iz svakodnevice

Dobar čovek

Danas.

Vraćam se s posla. Stojim na stanici dva’esšestice, na Terazijama, zablentavljena u neke misli. Stiže bus, prednja vrata se otvaraju, ja ulazim. Onako zablentavljena shvatim da mi se vozač obraća.
-Izvinite, nisam Vas čula. – zbunjeno rekoh.
Nasmešio se.
-Samo sam Vam poželeo dobar dan.
-Oh, dobar dan Vam želim. – promucah s mešavinom zbunjenosti i postiđenosti u glasu i strugnuh na sedište iza njega.
Na stanici na Trgu obratih pažnju. Svakom putniku, bez obzira na godine, čovek je, s osmehom, poželeo dobar dan. Isto se ponovilo na svakoj sledećoj stanici.
Na zadnjoj stanici ustadoh i krenuh ka izlazu. Na vratima se okrenuh i pogledah u njega. Pogledao me je.
-Doviđenja. – rekoh s osmehom. – Želim Vam lep dan.
Njegov izraz lica je na trenutak bio isti kao moj kad sam ušla u bus. Zaprepašćen. A onda se osmehnuo.
-Hvala, ćero. Ulepšala si mi dan.
-To je najmanje što sam mogla učiniti za čoveka koji je meni ulepšao dan. Ma, celu nedelju…
Nasmejali smo se i ja izađoh.

I, znate šta?

Danas sam srela Dobrog Čoveka.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s