Crtice iz svakodnevice

Skejt

Ako zanemarimo skok padobranom koji mi je bio velika želja i strogo zabranjen, pa nisam ni pokušala, vožnja skejta mi je jedini neostvaren san.

Nije da nisam pokušavala, naprotiv…

Sate i sate sam provela pokušavajući da naučim ovu magičnu veštinu, metre i metre kože sam ostavila na dorćolskom asfaltu u tim pokušajima da naučim, ali sam od vožnje skejta jedino naučila da padam. Na glavu, na šake, na kolena, na leđa, na dupe, dizvinete.

Vozila sam rolerskejtse fenomenalno i izvodila kojekakve akrobacije na njima. Sa Doroćola na Zvezdaru išla na njima i dalje, ali skejt… on je odbijao da me odveze bilo gde.

Moji su se pribojavali da ću glavu izgubiti u tim bezbrojnim pokušajima da savladam dasku na točkičima. Ja sam bila rešena da savladam il glavu izgubim.

Glava je jos kod mene, a nisam sigurna kad sam prestala da pokušavam da ga savladam. Kao da su se sva moja želja i rešenost razbile o beton, u svim tim mojim ateriranjima.

Pa opet, iako sam se pomirila sa činjenjicom da nikada neću biti ni osrednji, a kamoli vrhunski skejter, i dan danas mi srce zaigra kad vidim klince koji ćeraju dasku na točkićima…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s