Crtice iz svakodnevice

Drugar,5

Vratih se kući  sa pijace, nakon više od tri sata, pošto baš umem da se zablentavim po pijacama.

-Šta je to? – upitah, gledajući u papir sa tufnicama i crticama raznih boja.
-Ovo? Ma ništa…
-Daj da vidim!
-Stvarno nije ništa…
-Daj!
Pruži mi nevoljno papire i ja ih zgrabih.
-Vau! Nemoj mi reći da su ovo boje koje imaš… Sve je stavljeno na papir i u svakom trenutku tačno znaš šta da uzmes kad ti zatreba. Sjajna ideja!
-Tako se lakše snalazim.
-Sjajno! I vidi samo sve te boje… Baš se nakupilo.
-Malo po malo i skupi se.
-Znaš šta?
-Na, ali ću uskoro saznati.
Nasmejah se.
-Ljubomorna sam.
-Molim?!?
-Ljubomorna sam.
-Što, pobogu?
-Pa, na ove boje što imaš. Mislim… ne u negativnom kontekstu, majke mi!
-Nego?
-Drago mi je sto ih imaš, časna rec, mada nisam imala pojma da crtaš. Samo bih volela da ih imam i ja.
-Šta bi radila s njima?
-Pa švrljuckala… Šta bih drugo?
-Pa, švrljuckaj. Ko ti brani?
-Pa švrljuckam, ali to nije tema.
-A šta je tema?
-Pa sve ove boje.
Ustade bez reči, ode u drugu sobu i donese ogromantnu kesu.
-Šta je to?
-Pa boje s papira. Plus drvene bojice. I pastele… Njih ne stigoh da popišem.
-Otkud to ovde?
-To je tvoje, kozo… Sve vreme ti je tu, ali si zaboravila šta sve imas.
-Moje?
-Aham. Kad ispregledaš setićes se.
-Ne mogu ni do pijace da odem ko čovek, da mi ne prisedne. Znaš kad ću više da te ostavim samog u stanu? Pa, nikad!!!
-Dobro. Nego, pije mi se kafa… bi li jednu pristavila? Valjda sam zaslužio.
-Pogani jedna pogana! Aj, hoću.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s