Čitaonica

Bajka o toplim pahuljicama

Nekada davno živelo je dvoje srećnih ljudi po imenu Tim i Megi sa svoje dvoje dece Džonom i Lusi.

Da bi razumeli kako i koliko su bili srećni, trebali biste znati kako su ljudi živeli u tim davnim danima.


U tim danima svakome je po rođenju data mala, mekana vrećica s Pahuljicama. Svaki put kad bi neko posegnuo rukom u vrećicu mogao je izvaditi iz nje Toplu Pahuljicu. Tople Pahuljice su bile vrlo tražene jer kad god bi neko dobio Toplu Pahuljicu, ona je činila da mu se po telu raširi lep, topao i pahuljast osećaj.

Tada je bilo vrlo lako dobiti Toplu Pahuljicu. Svaki put kad bi neko osećao da mu je potrebna, mogao je doći do tebe i reći: »Voleo bih Toplu Pahuljicu.« Ti bi tada posegao u svoju vrećicu i odatle izvukao Pahuljicu malu kao dlan devojčice. Čim bi Pahuljica ugledala svetlost dana, nasmejala bi se i procvetala u veliku, čupavu Toplu Pahuljicu. Ti bi je tada položio na njegovo rame, glavu ili krilo i ona bi se u dodiru sa njegovom kožom odmah istopila i činila da se svuda po telu oseća vrlo ugodno. Ljudi su, uvek, bez ustezanja, tražili jedan od drugog Tople Pahuljice, a pošto su ih svi rado davali, nije bio problem dobiti ih uvek i u željenim količinama. Bilo ih je uvek dovoljno svuda unaokolo, i kao posledica toga svako je bio srećan i skoro se stalno osećao toplo i pahuljasto.

Ali jednoga dana zla veštica je pobesnela zbog toga što su svi bili tako srećni i niko nije od nje kupovao njene napitke i meleme. Veštica je bila vrlo lukava i smislila je vrlo pokvaren plan. Jednog lepog jutra otišla je do Tima dok se Megi igrala sa svojom ćerkom i šapnula mu u uho, »Pogledaj, Time, sve te Pahulje koje Megi daje Lusi. Znaš li, ako ona nastavi tako, možda će jednog dana potrošiti sve Pahuljice iz svoje vrećice i nijedna više neće ostati za tebe!« Tim je bio zapanjen. Okrenuo se veštici i rekao, »Želiš li mi reći da u vrećici neće biti Toplih pahuljica svaki put kad posegnemo rukom u nju?«. A veštica je odgovorila, »Ne, apsolutno ne, i jednom ćete potrošiti sve, tako ti je to. Tada ih više nećete imati.«
Rekavši to, odjuri smejući se i kikoćući se sve vreme. Tim je to primio k srcu i počeo je primećivati svaki put kad je Megi davala Toplu Pahuljicu nekom drugom. Postao je vrlo
zabrinut i uznemiren jer je on vrlo volio Megi Tople Pahuljice i nije želeo da ih se odrekne. Mislio je da nije baš u redu da Megi potroši sve svoje Tople Pahuljice na decu i druge ljude. Počeo je postavljati primedbe svaki put kad je video da je Megi davala Tople Pahuljice nekom drugom i pošto ga je Megi puno volela, prestala je tako često davati Tople Pahuljice drugima i čuvala ih je za njega. Deca su sve to posmatrala i vrlo brzo su i ona stekla utisak da je pogrešno davati Tople Pahuljice svaki put kada vam to neko zatraži ili kad vi sami to poželite. I ona su takođe postala vrlo oprezna. Vrlo su pažljivo gledali svoje roditelje i kada god bi im se učinilo da neko od njihovih roditelja daje drugima previše Toplih pahuljica, i oni su stavljali primjedbe. Počeli su se osećati zabrinuto kada god bi dali nekome previše Toplih Pahuljica. Iako su i tada nalazili u svojim vrećicama Tople Pahuljice kada god bi posegnuli u vrećicu sa Pahuljicama, posezali su za njom sve ređe i ređe i postajali sve škrtiji i škrtiji.

Uskoro su ljudi počeli primećivati nedostatak Toplih Pahuljica, i počeli su se osećati sve manje toplo i sve manje pahuljasto. Mnogi su se od toga zgrčili a, povremeno, neko je i umro od nedostatka Toplih Pahuljica.

Sve više i više ljudi je odlazilo do veštice i kupovalo napitke i meleme iako se činilo da baš ne pomažu puno. Dakle, situacija je postajala sve ozbiljnija. Zla veštica, koja je posmatrala sve ovo, nije baš želela da ljudi umiru (jer mrtvi ljudi ne mogu kupovati njene napitke i meleme) pa je razvila novi plan.

Svakome je dala još jednu vrećicu koja je bila vrlo slična vrećici sa Pahuljicama, samo što je ova bila hladna, dok je vrećica sa Pahuljicama bila topla. U ovoj vrećici su se nalazile Hladne Bodljice. Ove Hladne Bodljice nisu činile da se ljudi osećaju toplo i pahuljasto, već su činile da se osećaju hladno i bodljikavo. Ali Hladne Bodljice su ipak sprečavale da se ljudi potpuno zgrče i iskrive kičmu. I tako, od tada, svaki put kad bi neko rekao: »Želeo bih Toplu Pahuljicu«, ljudi koji su se plašili da će isprazniti svoje zalihe rekli bi: »Ne mogu ti dati Toplu Pahuljicu, ali da li bi želeo umesto toga Hladne Bodljice?«.

Ponekad bi se dvoje ljudi sastalo, misleći da mogu dobiti jedno od drugog Toplu Pahuljicu, ali bi se neko od njih predomislio i to bi se završilo tako što bi jedan drugome udelili Hladne Bodljice. Tako je kao posledica toga, iako je vrlo malo ljudi umiralo, ipak većina ljudi bila i dalje nesrećna i osećala se vrlo hladno i bodljikavo.

Situacija se dodatno komplikovala jer je nakon dolaska veštice bilo sve manje i manje Toplih Pahuljica unaokolo; tako su Tople Pahuljice, koje su ranije bile besplatne kao i vazduh koji dišemo, postale vrlo skupocene. To je, zatim, prouzrokovalo da ljudi čine sve ne bi li ih nekako dobili.

Pre nego što se veštica pojavila, ljudi su se okupljali u grupama od troje, četvoro ili petoro, nikad ne mareći previše ko kome daje Tople Pahuljice. Nakon dolaska veštice, ljudi su počeli to činiti u parovima i čuvati sve svoje Tople Pahuljice isključivo jedno za drugoga. Ljudi koji bi se zaboravili i davali svoje Tople Pahuljice nekome drugom, odmah su se osećali krivim zbog toga što su znali da će njihov partner vjerojatno biti uvrijeđen trošenjem Tople Pahuljice. Neki ljudi, koji nisu mogli naći dovoljno darežljivog partnera, morali su kupovati svoje Tople Pahuljice i morali su provesti dosta vremena radeći da bi zaradili dovoljno novca. Neki ljudi su nekako postali »popularni« i dobivali su puno Toplih Pahuljica a da ih nisu ničim uzvraćali. Oni su zatim prodavali te Tople Pahuljice ljudima koji nisu bili »popularni« a Pahuljice su im trebale za preživljavanje.

Druga stvar koja se dogodila bila je da su neki ljudi uzeli Hladne Bodlje – kojih je bilo u neograničenim količinama i lako se moglo doći do njih – obojili su ih u belo i uvaljivali ih
kao da su Tople Pahuljice. Te imitacije Toplih Pahuljica bile su zapravo Plastične Pahuljice, i one su prouzrokovale niz dodatnih teškoća. Na primer, dvoje ljudi se sastalo i slobodno razmenilo Plastične Pahuljice, za koje su smatrali da će učiniti da se osećaju dobro, ali je ispalo da se umesto toga osećaju loše. Pošto su oni pretpostavljali da razmenjuju Tople Pahuljice, ljudi su odrastali vrlo zbunjeni ovim, ne shvatajući da je njihov hladni i bodljikavi osećaj zapravo rezultat toga što su dobili previše Plastičnih Pahuljica.

I tako je situacija bila vrlo, vrlo turobna, a sve je to počelo dolaskom veštice koja je učinila da ljudi veruju da će jednoga dana, kada najmanje budu očekivali, posegnuvši rukom u vrećicu sa Toplim Pahuljicama, tamo neće naći više nijednu.

Nedugo zatim, u znaku Vodolije, rodila se mlada žena sa širokim bedrima i došla u ovu nesrećnu zemlju. Činilo se kao da nije ni čula za zlu vešticu i nije bila nimalo zabrinuta da će jednom ostati bez svoje zalihe Toplih Pahuljica. Ona ih je davala slobodno i rado, čak i kad ih neko nije izričito tražio. Zvali su je Hip i nisu odobravali njeno ponašanje jer je ona davala drugoj deci osećaj da nemaju potrebe brinuti se o tome da će ostati bez svoje zalihe Toplih Pahuljica. Deca su je veoma volela jer su se u njenom društvu osjećala prijatno i sama su počela slediti njen primer i davati drugima Tople Pahuljice kad god bi osjetili da treba.

Odrasli su postali zabrinuti i odlučili su doneti zakon da bi zaštitili decu od toga da potroše svoje zalihe Toplih Pahuljica. Taj zakon je proglasio za kazneno delo bezbrižno davanje Toplih Pahuljica drugima, bez javne dozvole. Mnoga deca, ipak, izgleda da nisu na to obraćala pažnju i uprkos zakonu ona su nastavila davati jedno drugom Tople Pahuljice kad god bi osetila da to trebaju učiniti i kad god je to neko od njih tražio. Pošto je bilo puno, puno dece, skoro isto toliko koliko i odraslih, počelo je izgledati kao da će biti po njihovom.

Za sada je teško reći šta će se dogoditi. Hoće li odrasli, snage reda i zakona zaustaviti nebrižan odnos dece?

Hoće li se odrasli pridružiti Hip i deci u uvjerenju da će uvijek biti dovoljno Toplih Pahuljica?

Hoće li se oni setiti dana kojenjihova djeca žele vratiti? Dana kada je Toplih Pahuljica bilo u obilju jer su ih ljudi slobodno i rado davali jedni drugima…

(Claude Steiner )

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s