Susret

Gospodin u sakou od crnog somota je sedeo u bašti malog kafea i zamišljeno gledao u daljinu.

Malo ko bi iza tog zamišljenog, pomalo setnog, pogleda primetio um stratega koji teži da svi konci budu čvrsto u njegovim rukama. To nisu mogli primetiti ni oni kojima bi dozvolio da mu se približe, naravno – do granica koje je on postavljao. Njegov šarm je zamagljivao poglede tih slučajnih, kao po pravilu površnih, prolaznika koji, ni u najluđim snovima, u tom gospodninu nisu mogli ni naslutiti duh Sivog Vuka…

Sa druge strane ulice, jedno jogunasto derle gledalo Gospodina i prepoznavalo detalje nevidljive oku običnih ljudi.

Odjednom, preko lica derleta se zalepio ogroman đavolast osmeh… hitro je prišla stolu za kojim je sedeo Gospodin u sakou od crnog somota i polila Gospodina vodom iz male prskalice, okrenula se bez reči i udaljila se od stola.

Zatečen iznenadnim napadom, Gospodin je zbunjeno gledao za derletom koje se udaljavalo, a onda se grohotom se nasmejao. Na zvuk njegovog smeha se okrenula i peko ramena mu uzvratila ogromnim osmehom i namignula. Znao je da je (pre)poznat, ali mu to nije (za)smetalo, barem ne u onolikoj meri u kojoj je očekivao da će mu smetati kada se to napokon dogodi…